Opštinske novine

896

Београдске општинске новине

струне на овој лири јесу: Корушка, Горица, Истрија, Крањска, Штајерска, Хрватска, Славонија, Далмација, Босна, Црна Гора, Херцеговина, Сербија, Болгарија и Доња Угарска". И на тако широким просторима Гају и хрватским Илирцима живи један народ који је према његову романтичарском схватању потекао од старих балканских Илира. Идеологију Гајеву проповедала је једна огромна множина хрватских интелектуалаца, међу којима су били најзнатнији њени носиоци, млади свештеници. Из кајкавског Загреба размахао се на све стране илирски покрет који је, ма и под страним именом коме су се опрли и Срби и Словенци, јединственим књижевним језиком нераздвојно-духовно повезао Хрвате са Србима. Провинцијалном и регионалном хрватском дробљењу био је крај. Мађаризам је тако наишао на најгвозденију брану о коју се одбијао и на крају одбио — а народ се спасао очигледне пропасти. Илиризам је препородио Хрвате, спасао их за будуКу Хрватску и духовно сродио са Србима и Словенцима и спремио да претуре живи и отпорни доба апсолутизма и унионизма до слома Аустро-Угарске Монархије. Иако се код Срба и Словенаца није развила идеја илиризма она је под другим видом и другим изразима била жива и јака. И у кнежевини Србији у време кнеза Александра КарађорђевиКа и његовог великог државника Илије Гарашанина чије је Начертаније (1844) постао програм једне замашне акције у духу југословенске мисли кроз све југословенске стране. А на њој су уз Србе сарађивали и Хрвати из Босне и Хрватске и Далмације спремајуЦи далекосежна извођења правих југословенских планова. А са ЛовКена је велики дух владике Рада зрачио југословенском мишљу обухватајуКи сву браћу једнаком љубављу па ма које вере била. Зато, ма да је политички и државни развој Србије и Црне Горе у време илиризма текао својим самосталним током, у овим српским земљама увек је била жива општа идеја уједињења са осталом браКом у империјама аустриског цара и турског султана. А о овој доиста јасно израженој свести, коју су у безброј прилика манифестовали прваци народа на свим странама југословенских земаља, постоји ванредна и огромна документација која утврђује историску истину живог народног стремљења за народним сједињењем. На врхунцу илиризма 1848 илирска је мисао имала и своју најсудбоноснију улогу крвавог крштења Срба и Хрвата, у заједничкој борби против заједничког непријатеља. Крвљу се запечатила истина да су српски интереси и хрватски интереси, а хрватски да су и српски и словеначки — и да је делање за све те интересе и онда кад је оно за појединачне интересе, којима су се противили свим силама њихови заједнички непријатељи. Шестог јула 1848 изјављује на хрватском сабору у Загребу велики хрватски бан Јелачић, који је положио заклетву пред српским патријархом Рајачићем да ће бранити права Хрватске, да су Хрвати и Срби један народ и да се жеље Срба узимају за хрватске, као што Срби жеље

Хрвата узимају за своје. Кнез Александар Карађорђевић шаље српску војску под КниКанином у помоћ Србима и Хрватима, а владика Раде спреман је да на бојиште изашаље своје јуначне Црногорце, мотивишуКи ту своју одлуку југословенском свешКу „само ... да се једном саставимо", Ево ово је било дело идеологије која је прожимала хрватска, српска и словеначка срца у време илиризма као и у години његовог највишег успона. Од ње је уздрхтао и заједнички аустромађарс.-си противник. Зато је и аустриски цар коме су Хрвати и Срби помогли спасти престо наградио и једне и друге злогласним Баховим апсолутизмом. А ово велико илирско доба дало је и јеванђелисту југословенства и народног јединства владику ђаковачког Јосипа Јурја Штросмајера који је, пре него што је именован за владику, из опседнутог Беча преко једног Србина поручио у Загреб (1849) ,,да је најглавни/а задаћа Југословена да се здруже, сложе и уједине, Свако ко иоле бистрије просуди наше односе, знаде да нам сва наша самосталност и неодвисност мало или ништа не може помо^и, ако нам не по ђе за руком, да постанемо једно политичко тело у ком једно срце бије". Отада 'Ке име владике Штросмајера све до појаве краља Петра на српскоме престолу, зрачити по читавоме југословенству као најсветија жижа југословенске мисли и народног јединства. Притиснута илирска мисао после страховито реакционарског и германизаторског апсолутизма васкрсла је у новом облику под именом југословенским. После пада тога апсолутизма у Хрватској као и у Далмацији оживљују новим виталним снагама препородитељске струје у ХрватскоЈ и Далмацији, Војводини и Словенији, с организовањем отпора против непријатељских намера аустромађарских власти. А ове снаге највише су ношене управо југословенском мишљу. Хронолошка и идејна подударност ове мисли развија се особитом снагом у Србији кнеза Михајла, Црној Гори кнеза Николе и у Војводини Српске Уједињене омладине. Шездесете године прошлог столећа обилују особитим бројем сјајних предводника ове спаситељске мисли. Уз истакнута имена кнеза Михајла и владике Штросмајера јавља се научни и политички идеолог југословенске мисли Фрањо Рачки који поред Штросмајера више од три деценије духом југословенске мисли разгони мрак и споне племенских искључивости и верских нетолеранција. Штросмајер и Рачки, гигантски ликови хрватске историје у другој половини XIX столеКа, као нераздвојни Диоскури југословенском мишљу запајају своје ближе и даљне коло следбеника али и цео Словенски Југ. Снажни изданци илирског препорода Петар Прерадови+1, Иван КукуљевиК, Матија Бан, Матија Филиповић, Адолф Вебер-Ткалчеви-К наилазе на бројне истомишљенике у свим југословенским покрајинама. Митрополит Михајло, Ђуро ДаничиК Јован БошковиК, Стојан НоваковиК, Јован СундечиК, барски владика, Шиме Милинови-К, Светозар МилетиК, Јован СуботиК, Полит-ДесанчиК,