Opštinske novine

898

Бео градске општинске новине

апостола југословенске мисли имала доцније да понесе најтежа и најсудбоноснија питања истинског уједињења Југословена. Са поновним доласком династије Карађорђевића (1903) искра југословенске мисли разгори се у живи пламен југословенског Пијемонта који постаје основни покретач целог разбуђеног и за велика дела спремног југословенства. Ово је осетила омладина хрватска и српска, која је при самом пролазу краља Петра на путу за Београд у Бечу кад га је поздравила усклицима као југословенског краља. Међу присутнима који су манифестовали био је и Стјепан РадиК доцнији народни трибун Хрвата, али у својим дубоким осе^ањима увек Словен и Југословен. А онда, после годину дана, симболични узвици српске, хрватске и словеначке омладине у Загребу, пре поласка на крунидбене свечаности (1904) као и на прославу стогодишњице Карађорђевог устанка, који су се као грмљавина осветника понављали и у Београду, били су плебисцитарна манифестација свих Југословена без обзира на границе које су делиле пијемонтску Србију од осталог југословенства. Ово доба ствара и сељачки покрет бра^е Ради^а — Антуна и Стјепана, када оснивају Хрватску сељачку странку. У другој се тачци програма каже: „Хрвати и Срби један су народ па се већ зато морају споразумјети и у политичко м раду нарочито ондје гдје живе з аједно." Историску прекретницу под утицајем тог сасвим новог, напредног и реалистичког стремљења чине Речка и Задарска резолуција као и стварање мо^не хрватскосрпске коалиције (1905). Победоносна народна мисао братског уједињења захватила је сада широке слојеве па су се њени особити успеси проширили и на Босну и Далмацију, а снажни су се рефлекси одражавали и у националном превирању препорођене Словеније. На свим се странама рушио непријатељ јединства, а сепаратизам и нетолеранција (верска и политичка) узмицали су побеђивани. од напредне и слободоумне југословенске мисли. Огромни успеси ове мисли триумфују на изборној победи хрватскосрпске коалиције (1906) кад је владајуКој мађаронској странци задан страховит, управо смртоносан ударац. Међутим, и Беч и Пешта, после кратка века „Народне владе" удруженим су се снагама оборили на ту коалицију која је у ствари била очигледни носилац југословенске мисли. Осетили су туђински властодршци одакле им прети животна опасност. Зато је требало и опет посегнути за прокушаним средством братског раздора и убацити међу Србе и Хрвате неповерење и изазвати неслогу и расцеп у коалицији. На сваки је начин требало предухитрити успехе и далекосежне планове југословенске мисли у корену угушити. Али њена виталност била је далеко већа него што су је замишљали непријатељи. Тако одједном, два су питања узбудила европско јавно мнење. Српско и југословенско. Анексија Босне и Херцеговине (1908) и загребачки велеиздајнички процес (1909) Фридјунгов у Бечу а Васи^ев у Београду открили су наказност тирана који се

нису ни од чега устезали само ако им је могло да помогне у њиховим пакленим намерама да се унизи Србија и раздвоје Југословени у Хабз^ургову царству. План није успео и југословенска је мисао изашла из искушења снажнија и блиставија него је икада била. Осе-Као се њен победоносни, бојни поход. Заталасао се општи национални занос од Триглава до Балкана. Морално ојачана Србија гледана је одасвуд са поштовањем и дивљењем. Београдски Слозенски Југ високо је подигао свој глас. Чуо се на свим странама поклич југословенства. ОсеКало се и признавало да се заједнички интереси могу да бране и спасе само у чврстом јединству Срба и Хрвата. Није се страховало ни од жртава које су се све више множиле у свум слојевима народа и свим редовима друштва, а давали су их једнако интелектуалци, као и радници и сељаци. Омладина се револуционирала. Са теоретисања прешло се на дело. Стални додири књижевника, уметника и научника, учестали конгреси омладине, помицали су југословенску мисао у акције чије су се последице све видније истицале. Омладинска друштва, јавна и тајна, соколство, певаштво, новине и часописи, конгреси књижевника и уметника, соколски слетови дају се са заносом и родољубивом оданошћу у службу југословенске мисли. За све то знају аустроугарске власти и најоштријим мерама иступају како би угушили учестале експлозије националне мисли која је отворено исповедала рушење туђинског режима, пуно ослобођење и сједињење с пијемонтском Србијом. При пролазу престолонаследника Александра на цетињске крунидбене свечаности (септембра 1910) сушачка омладина, а онда и сплитска, унаточ повученим жандарским кордонима поздравила је Александра КарађорђевиКа кличући: „Живела Србија! Живео будући /угословенски краљ!" Све изразитије, смишљеније и плански окупља се југословенска омладина у аустроугарским покрајинама, а у додиру је и са Словенским Југом, Народном Одбраном па и са Уједињењем и смрт у Београду, обавештавана о далеким народним ослободилачким циљевима. После детаљног припремања напредна омладина организује се и 1911 прихва^а програм који доноси Черинин Вал (у Загребу), отворено, јасно и одлучно, неустрашиво и бунтовно. Усред царске монархије чуо се громки поклич који је гагјао сред срца: Слобода, култура, напредак. Наш је програм све што је напредно. Наш је циљ створити младу, модерну, слободоумну револуционарну Југославију у нашим хрватским и српским странама . . . Стожери су нашега покрета и главне тачке дневнога рада: Народно јединство Хрвата и Срба и радикални, на знаности основани антиклерикализам". Одјекнуо је први револверски пуцањ. Пуцао је студент, Србин Богдан Жерајић на босанског поглавара генерала Варешанина а онда и на себе да јуначки протестује за насиље над југословенском мишљу, да овако изрази револт свој и позлеђене нације поради анексије, А кад се Србија спремала на велико дело ослободилаштва