Opštinske novine

900

Беогрздске општинске новине

ног дијела тога народа". Велика је књига проф. Ферде Шиши^а која садржи богату документацију изјава и манифестација Регента Александра, политичара у хрватском сабору, бечком парламенту, у Европи као и у Америци, Југословенског одбора и Српске народне скупштине из којих се редом јасно оцртава једнодушност стремљења Срба, Хрвата и Словенаца (из Аустроугарске као и Америке) да оснују једну заједничку државу. Ево само неколико мисли из тих изјава. Југословени у Америци на великом конгресу делегата свих америчких удружења марта 1915 закључили су да се придруже борби за јединство Срба, Хрвата и Словенаца. Југословенски Одбор који је конституисан маја 1915 изјављује француској влади ,,да су Срби, Хрвати и Словенци један исти народ и да уједињују све услове да постану једна народна независна држава". Југословенски клуб дао је 30 маја 1917 у бечком парламенту чувену декларацију о јединству Срба, Хрвата и Словенаца. Дали су је у име свих својих другова посланика на царевинском ве^Ку Словенац Антун Корошец и Хрват Матко Лагиња. Шта више, идентично се изјаснила у хрватском сабору у Загребу и Старчеви^ева хрватска странка права (5-У1-1917). Врхунац ових пуноважних декларација изражен је у пресудној Крфској декларацији 20 јула 1917, кад су претставници Краљевине Србије и Југословенски Одбор раде-Ки дотад паралелно изјавили тежњу и одлуку за уједињењем свих Југословена, растављених дотад државним границама, у једну државу под династијом Карађорђеви^а. Тако су први основи државног уређења буду■Ке Југославије садржани у овом пакту. Потписали су га као тадашњи претставници Срба и Хрвата Никола Пашић и А. ТрумбиК Динамична снага југословенске мисли стављала је у све живљи покрет појединачне и колективне силе. О Васкрсу 1918 могао је Регент Александар говоре-Ки својим јунацима, изразити своју веру да ^е све поднете жртве на крају донети Васкрс наше лепе отаџбине и уједињење с осталом бра^ом Југословенима. Пророчке речи младог владаоца бодриле су и потстицале јунаке на Солунском фронту — који су од Кајмакчалана чекали да у бесмртни венац славе уплету нове жртве и нове победе, а уз њих и добровољце Србе, Хрвате и Словенце као и поробљене аустроугарске Југословене који су чекали спасење. Веровало се Његовој поруци, ,,да ^е ове џиновске борбе у Француској, здружене са нашим и наших савезника херојским напорима на ма^едонском фронту створити наше народно уједињење и донети правду и слободу нашем троименом народу Србима, Хрватима и Словенцима као и целом човечанском роду . . . Ми се не боримо само за нас, ве+1 и за нашу децу, за наше потомке, за будуКа покољења. За њих ми подносимо и подноси-Кемо до краја све потребне жртве као што се и Христос добронамерно жртвовао за род човечји". Југословенску је мисао на крају 14 септембра кроз заповест Александра Карађорђеви^а

понела армија ратника, армија јунака и родољуба до Доброг Поља и Сокола а онда кроз пробијена врата и у ослобођену отаџбину. Без заустављања све до Алпи, Карпата и Јадранског Мора. Победоносни поклич са Доброг Поља чуо се у Загребу и Љубљани, Новом Саду и Сплиту, на Сарајеву и Цетињу. Слом центраних сила био је из дана у дан очитији, катастрофалнији. На тај победоносни поклич оснивају се Народна Ве-ка а 29 октобра објављује оцепљење Срба, Хрвата и Словенаца од Аустроугарске и формирање независне државе Срба, Хрвата и Словенаца на некадашњој територији хабзбуршке монархије. Већ тога дана југословенска је мисао диктовала општу жељу народа, да се та независна држава управљана Народним Ве^ем сједини са Краљевином Србијом и Црном Гором под династијом Карађорђеви^а — коју су претстављали стари Краљ Петар I и јуначки му син Александар кога је једновремено означио претседник Југословенског Одбора као „претставника југословенске идеје, свете свима нама Србима, Хрватима и Словенцима који стварамо југословенски народ". Сада је следео само епилог ве-К готовог дела. Народно Веће у Загребу са Српском Краљевском владом у Женевској је декларацији (9 XI 1918) спремило је све потребно да се и формално изведе најепохалнији чин југословенске нације Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Ову елемен.тарну лавину народне воље ништа није могло да заустави. 26-Х1 пада и одлука Црногораца у Подгорици о сједињењу Црне Горе са краљевином Србијом и независном државом СХС, Тако је Александру Карађорђевићу историски усуд одредио да као најдостојнији и најзаслужнији претставник југословенске мисли прогласи уједињење свих Југословена 1 -XI1-1918 усред још разрушеног и крвљу натопљеног Београда, А ко, ма и површно познаје историје три разједињена дела југословенског народа, мора■Ке да призна утврђену историску истину да је стварање Југославије био биолошки диктат дуге и мучне историје. Научна дела дома^их и страних историчара убедљиво утврђују ову историску истину и тумаче за сва времена да је Југослави-= ја плод читавог једног народа, појединаца као и колективних сила између којих се издвајају гигантски ликови краљева Петра I и Александра I. А ту је истину подвукао и Регент Србије у одговору изасланицима Народног Већа (1 -XII) кад је објавио да је ,,привео коначно у дело оно што су најбољи синови наше крви, све три вере, сва три имена, с обе стране Дунава, Саве и Дрине почели припремати још за блажене успомене кнеза Александра I и кнеза /Иихајла, оно што одго вара жељама и погледима мога народа, те у име Његова Величанства Краља Петра I проглашавам уједињење Србије са земљама независне државе Слов енаца, Хрвата и Срба у јединствено Краље вство Срба, Хрзата и Словенаца". Д-р Виктор Новак