Opštinske novine

902

Београдске општинске новине

власти, којз је била стриктно нормирана, тако да тај надзор није могао да кочи слободу рада и одлучивања општинске управе у њеном самоуправном делокругу. Општина је имала једног претседника, једног потпретседника и ве-Ки број кметова, и сви они чинили су општинску управу у ужем смислу. Карактеристика старог општинског система управе била је у томе што је постојао општински суд, који је по закону управљао Општином. Претседник Општине био је претседник општинско суда, тако се и потписивао, а кметови су били чланови општинског суда и тако се потписивали. Суд је доносио формалне пресуде, решења и одлуке из своје законом одређене надлежности. То стање остало је све до 1929 год. када је у Београду заведен нови систем: општинска управа састављена од претседника, два потпретседника и једног кмета-правника. Претседник и потпретседници потписивали су заједно одлуке које су доносили, а кмет-правник водио је све судске послове Општине. На тај начин извршена је подела послова у Општини на самоуправне и судске послове. Послови Претседништва су узимали разне облике и обиме према општем стању Београда и његовим потребама. У колико се сам Београд развијао и напредовао, и послови Претседништва су расли упоредо. То је као и са министарствима. У малој предратној Србији претседник је имао служитеља пред вратима, који је пријављивао публику, као што је то био случај са министрима. Данас и Претседник општине, као и министри има шефа кабинета, више секретара и писара неколико служитеља, који му омугу^авају да своје многобројне послове и дужности у вези са претстављањем општине свршава на време и како треба. Док је претседник општине био и претседник суда, онда је тај колективни начин рада и управе изискивао компликованији систем рада. Требало је тражити и постизавати сагласност у свима питањима која су решавана, а познато је колико је тешко ту сагласност постизавати у нашој средини. Један од главних разлога, што су многи проблеми престонице рђаво решени или уопште нису решени, лежи у тој тешкоћи, да се дође до једног објективно израђеног система управе, који би био консеквентно спровођен. Променама управе следовале су промене начина рада, промена службеног персонала па према томе и промена у његовом раду. Нико се није бринуо за одржавање континуитета у раду и њега стварно није ни било. Партијске управе су имале своје засебне критеријуме за рад, сваки рад политичких противника са основом или без основа оглашаван је као погрешан и штетан, а сопствени рад, чак кад је био и штетан и погрешан, приказиван је у нарочитој боји као једино правилан и користан. Такав систем рада није могао произвести један плански и систематски развој Престоничке општине. Рад на парче погађа целину, и они који су тако на парче радили нити су видели нити

су могли видети целину. Тај рад био је у главном такав, што је сваки претседник доносио собом у Општину своје личне назоре и схватања. Воља претседника је надокнађивала а често и замењивала закон. Санкције за то су биле и ретке и веома тешке. И ако управне јединице које су у најужем додиру са грађанством, општине су код нас биле недовољно организоване, без довољно законских упустава, и других одређених услова за правилан рад. Људи су по своме знању и спреми били махом испод нивоа места које су заузимали, и осим неколико изузетака, страшно су подбацивали. Ново претседништво је дочекивано са великим надама и поверењем само зато, што је старо било разочарало све оне, који су полагали у њега наде приликом промена. Ту је континуитет био изгледа сталан, али зато увек негативан.

| Михајло Марјановић (1919 г. и други пут од 1923—1925 г.)

Од ослобођења до првих избора за општинску управу, који су обављени крајем лета 1920 године, Београдска општина је имала једног за другим двојицу вршилаца дужности претседника. Први је био Михаило Марјанови-К, адвокат, који је ту дужност претседника обављао од почетка 1919 год. па све до 9 новембра исте године, када га је на том положају заменио Др. Коста Јовановик Управа овог другог трајала је све до 25 августа 1920 године. На седници општинског одбора од 2 септембра 1920 год. изабран је за привременог претседника Београдске општине г. Ђока КараЈовановиК адвокат. Његова управа трајала је од 2 септембра 1920 до 3 марта 1921.