Opštinske novine

Кратак преглед финансија Општине града Бео града

913

Овакав предлог буџета ставља се на увид и на евентуалне примедбе грађанства 5 дана и то од 31 децембра до 5 јануара а потом се предлог заједно са примедбама грађана враћа Градском већу на дискусију и дефинитивно решавање. Градско веће, пошто подношење буџета прими знању, изабере један свој одбор — буџетски одбор — који детаљно прегледа и продискутује буџет, па га уз своје мишљење спроводи Већу на дефинитивно решење. Изгласан од Већа буџет иде надзорној власти — Министру финансија и Министру унутрашњих дела — да га она прими и одобри. Надзорна власт прегледа буџет са гледишта законских прописа и са гледишта опште привредне и финансијске политике коју води Краљевска Влада. Код посматрања и просуђивања резултата постигнутих у финансијама и привреди Општине београдске треба имати у виду: да је буџетско-финансијска материја уопште један од најосетљивијих домена комуналне политике. Напори да буџет буде уравнотежен и реалан изложени су многобројним тешкоћама. Једанпут постигнута равнотежа буџета не даје никаквих гарантија да већ идуће године равнотежа неће сасвим изостати. Сама већ постигнута равнотежа буџета чини да се ствари гледа]у оптимистички те се онда, под многим утицајима и многим потребама, лако загази у ангажмане и обавезе који су први предуслов да се доведе у питање тешко постигнута равнотежа буџета. Треба и много чврсте воље, много апсолутне доследности и смисла за доследност и систем, треба нажалост и доста неосетљивости за „горуће" проблеме и потребе, па да се одржи равнотежа буџета. Што се пак тиче равнотеже буџета и то је — бар код нас —један растегљив појам. Кад управо имамо уравнотежен буџет? Најшире схваћена равнотежа буџета јесте она при којој су предвиђени приходи и расходи у буџету једнаки. Како то није тешко бар на хартији постићи, то се онда врло често у финансијском животу срећемо са „уравнотеженим" буџетом, да би опет ускоро, ако ту материју пратимо, наишли да су све те „равнотеже" остале равнотеже само на хартији. Каже се често да је буџет уравнотежен и онда када се расходи извршују само у границама остварених прихода. Разуме се да је похвално а свакако и финансијски веома оправдано кад се при чињењу расхода исти крећу према оствареним поиходима. Уколико се тако не ради неизбежно је задуживање, стварање летећих дугова, неодговарање обавезама, губљење кредита и најзад, као резултат, веома неповољни услови под којима се има радити идући предлог буџета. Дуго времена је код нас требало, да се најзад увиди, да је потребно пречистити појам „равнотеже" буџета, да равнотежа буџета није само формална ствар, и да, ако се рав-

нотежа само тако, формалистички схвати, то може имати крупне рђаве последице. Буџет може бити стварно уравнотежен само онда ако је он пре свега реалан, нарочито ако су реално предвиђени приходи. Уколико буџет није реалан, т. ј. уколико се приходи не могу остварити или су расходи недовољно предвиђени — недостаје основна база за здраво буџетирање и здраве финансије. Ни говора не може бити о равнотежи ако буџет није пре свега реалан јер појам „равнотеже" означава једно апсолутно тачно, прецизно подударање двеју количина — прихода и расхода — а како може бити прецизног и тачног подударања двеју количина, кад се не може знати колике су односно колике ће бити саме те количине, него је остављено случају да он покаже да ли су и у колико предвиђени износи заиста и стварни. Неможе нико порећи да су последње неколике године буџети Општине града Београда рађени бескомпромисно рачунски, математички, као што би се радио један контоарски рад. Ни један други елеменаг није утицао на буџетска предвиђања, осим елемента тачности, пуне прецизности, реалности и тачних рачунских резултата. Увек се је чувало од претераних оптимистичких процена, очекивања неких феноменалних догађаја, помоћи итд. 2) Извори прихода Општине града Београда. а) Дажбине. ч Буџет Општине града Београда црпе своје приходе из трију основних извора: из дажбина, из својих привредних предузећа и од своје имовине. Дажбине су двеју врста: 1) дажбине које се непосредно наплаћују од обвезника — као што је случај са прирезом, са разним таксама итд. и 2) дажбине које се од грађана наплаћују индиректно, т. ј. преко предмета потрошње, као што је случај са трошарином. Дажбине у општинском буџету заузимају веома високу позицију и дају око трећину буџетских прихода те и поред свих приговора, често и врло оправданих, представљају најчвршћу, па према томе бар за сада и неопходну подлогу општинских финансија. Прирез се наплаћује у висини од 20 п /о на државни непосредни порез. Ако се ова стопа упореди са стопама приреза осталих наших самоуправних тела, види се да није претерана. Као извор прихода прирез је врло поуздан, показује сталан пораст мада се у отптинском буџету углавном предвиђа сваке године приближно једнака цифра. Повећање прихода од приреза долази отуда што се повећава сама основа овог пореза т. ј. државни порез. Таксе које наплаћује Општина града Београда, нису у целом свом износу дажбине, већ, напротив, већи део њих т. ј. око 65%, прет-