Opštinske novine

13*

Национална улога градова

975

уметничким и индивидуалним манифестацијама које изничу из варошке калдрме и пењу се ка небу. Не може се нашим градовима пребацити декаденција, већ им се може пребацити претерана виталност која крчи себи пут пре под утицајем страховитог притиска поплава него ли суша. Град је у исто време терен за игру и велико бојно поље нације, у исто време злогласан центар људи који воле узбудљива задовољства и прашњива арена, каткад зажарена и често пута пуна грмљавине, у којој се развијају индустријски сукоби. Градови треба да обележе границе, неизвесне и покретљиве, између задовољства и порока; не само за своје становнике, већ такође и за неке од својих посетилаца. На градовима је да настану да повуку границу између реда и правде у тешким индустриским сукобима. Само на ова два проблема неколико влада је пало. Ако актива једне индустријске и градске цивилизације не пада увек тако јасно у очи као њена пасива, то никако не значи да нација не извлачи битне користи од јако специјализираних активности вароши, преимућства од груписања, јако изражене производне енергије, од развоја научних центара, медицинских, васпитних, проналазачких, верских, од подизања уметничког и културног нивоа. Може се запитати да ли је национална влада посветила довољно пажње извесним проблемима који интересују специјално становнике градова, а који су заједнички свима, као што је урадила за фармере, на интервенцију одељења за агрикултуру и циљ ове анкете је да укаже на извесне градске проблеме који интересују целу нацију и у којима национална влада може ефикасно да интервенише. Није ствар владе Сједињених држава да узима на себе задаћу да решава чисто локалне проблеме, исто онако као што ни локалне владе не могу узимати на себе одговорност да решавају националне проблеме. Ипак, влада Сједињених држава не може остати равнодушна према судбини Американаца који живе у заједници, само зато што они живе у месту које се зове „варош". Хигијена, васпитање, становање, услови рада и живота, економска безбедност, једном речи благостање уопште свих грађана тичу се свих Американаца, у колико спадају у ресор федералне власти и у колико чине део њених дужности по уставу. У извештају који подноси г. Рузвелту Насионал Ресурс Комити, на основу извештаја свога градског комитета набраја факторе градског живота и призива пажњу нације на један интересантан низ сложених питања која подразумевају тежње градског становништва, начине градског и сеоског живота, централизацију и децентрализацију индустријску, градове-моделе, уређење градова и становање, развијање градова, саобраћајна сретства, поли-

тику са теренима, градску управу, савез градова и однос између федералне владе и града. Ако испитамо све елементе градског живота, констатоваћемо да је национална еволуција, у току последњих десетина година довела до неочекиваних промена које су јако утицале на целокупни живот нације. Те промене су следеће. 1. Извршена је јасно изражена промена у стању нације, чије је становништво, изразито сеоско, постало градско; та је еволуција била тако брза, да је она без преседана у историји света. Број градова који је 1790 износио свега пола туцета попео се у 1930 години на 3.165. Градско становништво износило је 1790 године 3°/о; попело се у 1830 на 7°/о; у 1880 на 26 о/о и у 1930 на 5б°/о. Породица је постала малобројнија, а број одраслих особа знатно већи. Уместо да сачувају довољан проценат рађања за своје обнављање, амерички градови морају се обраћати селу. Стање данашњег сеоског живота условљава, дакле, градски живот сутрашњице. Низак ниво сеоског живота не интересује само наше аграрне крајеве, већ и наше градове и целу нацију. Ако не буду предузете какве мере да се ово стање измзни, чињеница, да је половина становника само кирајџија на својим фармама, довешће до стварања једне зависне класе људи који ће трпети од истих економских незгода као и варошки занатлија кад је фабрика заменила домаћу радиност и кад је машина заменила ручни рад. 2. Лака покретљивост која је иступила услед употребе паре, електрицитета и мотора са унутрашњим сагоревањем довела је до феноменалног развоја градова. Брза градска и међуградска саобраћајна сретстза донела су градску миграцију и довела до стварања насеља која су заменила градове у правом смислу речи и претстављају у овом часу територијалне целине на којима се развија градски живот. У 1930 скоро половина лица, 45% од целокупног становништва ,боравила су у 96 насеља, од којих је свако имало најмање 100.000 становника. Ових 96 насеља имају у својим великим централним градовима 37,814.000 становника, док су 17 милиона лица постали становници предграђа. 3. Урбанизација је довела не само до концентрације становништва, већ такође до концентрације предузећа по градов.има, по насељима, градовима-сателитима и по индустриским крајевима. Земља има више од 3000 покрајина од којих су 155, у којима се налазе највећи градови, садржавале у 1929 години 74°/о од целокупног броја запослених у индустрији, 81% свих плаћених чиновника, 65% свих индустриских предузећа и 80% вредности производње. Око 40% целокупне поште долази из 13 највећих градова. Покрајине у којима се налази 11 највећих градова земље учествовале су са више од половином у трговини