Opštinske novine

378

Београдске општинске новине

главу из Београда и тело из Радовања у Тополу. Чак је направио био и нову грубницу у југозападном делу цркве; — Вождова Школа, као и стан за учитеља. Топола је 1813. шд. запаљена. Све знаменитости у њој (конак, црква, школа, тврђава) Турци су порушили. Србима је било дозвољено само да могу нешто мало цркву да оправе, док је остало тек оправљао Књаз Александар Карађорђевић 1842. год., иако Топола није била више престоница. Топола је тада, поред тога што је обновљена тврђава и конак, добила нову гостионицу за путнике на западној страни тврђаве, а јужно подигнута је касарна за каваљеристе, док северно од тврђаве среска и општинска кућа. Вождова Црква обновљена јз и украшена. Топола је била често посевићавана од стране Књаза Александра Карађорђевића, који је волео да са чардака посматра народно весеље и игре. Али, она почиње да опада од 1858. год. кад долази Династија Обреновића, док 1877. год. за време Тополске Буне тврђава буде порушена. Топола је тек, 1882. год. проглашена за варошицу. Тако је дочекала 12. јуни 1903. год. долазак на престо Србије за Краља Петра I Великог Ослободиоца. Топола је економски центар за околину. Али, у исто време она је историска жижа свих покрета за Ослобођење и УједињеЉе, првс Срба, потом Јушсловена. У њеној су близини: 1. Орашац: Орагиац је село на северу Аранђеловца, у коме су се састале 2(15) фебруара 1804 год. старешине Српског народа (Ђорђе Петровић, Станоје Главаш, Петар Јокић, Танаско Рајић, Јанићије Ђурић, Арсеније Ломо, Теодосије Марићевић трговац из Орашца кнез јасенички, Марко Савић кнез Орашачки, Милутин Савић из Гараша, Јанко Катић из Рогаче, Матија Јовичић кнез Тополски, Хајдук Вељко Петровић, Вуле Илић-Коларац, Михаило Баџак из Јагњила, Матија Каратешић из Копљара и, други око 500 оружаних устаника), где су уговорили и подигли „Први устанак" на Турке, изабравши Ђорђа Петровића-Карађорђа за „Вожда Срба". 2. Аранђеловац: Аранђеловац варошица на крају које се у подножју планине Букуље налази „Буковичка бања", чувена „Кисела вода". Аранђеловац је на прузи ускога колосека Младеновац—Ваљево, док Буковичка бања чија је надморска висина 270 м. удаљена је од железн. пруге 300 м. Буковичка бања је модерно уређена, чија је клима субалпинска, која има изврстан парк густе шуме четинарске, букове и храстовз. Њена минерална вода долази у ред алкалнокиселих, која лечи: хроничне катаое носа и

грла, душника и плућа, хронична запаљена плућне марамице, сувишну киселину, катар желутца, болести црева, јетре и жучне бешике (запаљење, камен), хронично запаљење бубрега и мокраћне бешике, мане срца, артерио-склерозу, женске болести, шећерну болест, гихт. Буковичка бања као климатско место и опоравилиште врло је подесна за болеснике са функционалним болестима живчаног система и рековалесценте, као и за летовалиште и одмор здравих лица. Аранђеловац и његова Буковичка бања у одличној је путној вези са Опленцом и Орашцем и има све удобности за модерни туризам. 3. Вољавча: Вољавча, манастир, у коме је била прва и највећа управна и законодавна Српска Скупштина „Правитељствујушчи Совјет". Тај савет, кога је и Вожд Карађорђе прихватио, требао је да одржи први састанак у манастиру Боговађи 15.-УШ.-1805. год., али то не буде због недоласка Вожда Карађорђа, већ је одржан 1-1Х-1805. год. у селу Борку, па је пренет у Вољавчу, по том у Смедерево кад је било ослобођено, док 1807. год. са свим је пренет у БеоГрад. 1 ) 4. Крћевац: Крћевац, засеок у близини, у коме је било пољско добро Вожда Карађорђа, на коме су биле зграде и трла за чување: 3000 оваца, 300 свиња, 70 говеда и 16 коња. 5. Венчац: Венчац, врх и испод њега село Бања према Опленцу у коме је рудник мр^иора камена и чувена „Виноградарска задруга". Топола је добила значај, који данас има када је изнад ње на Опленцу подигнут маузолеј Династије Карађорђевића. Према томе, а и као туристичко излетиште изнећемо: I — Шта је Опленац за Југословене, II — Како је подигнут Опленац и шта на њему има, III — Како изгледа црква Св.. Ђорђа на Опленцу, и, њен кратак опис. / — Шта је Опленац за Југословгне: Опленац над Тополом, некада незнатан вис од 337 м. надморске висине, хаџилук је за све оне, који осећају значај Србије као Пијемонта Југословена и, за све, који знају и треба да знају шта су вредели Вожд Карађорђе, Краљ Петар I Велики Ослободилац, Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, и, сви њихови помагачи при стварању Краљевине Југославије. Опленац је маузолеј Династије Карађорђевића, на коме је Краљ Петар I Велики 0слободилац почео да зида задужбину, цркву Св. Ђорђа, 1. маја 1910. год. Јер, Књаз Алек-

*) Ј. М. Продановић — „Устазаи развитак и уставне борбе у Србији", Београд 1936. стр. 10.