Opštinske novine

Како се изграђивао Београд

443

љани није се смело ништа градити, па ни уређивати шеталиште, јер су топови са градских бедема морали имати пред собом брисан и прегледан простор. Највећа и најтврђа од свих капија била ј, е Стамбол -капија, а и грађевински најлепша. „Озидана је била као какав градић са тврдим сводовима поврх којих је био дебео слој земље, са пространим доле унутра ходницима, и многим казаматима за обитавање војника, који су ту држали стражу. Израда је била од тесаног камена и од цигље. Кроз њу се пролазило на три пролаза: у среди велики за кола, а са стране по један

мањи за пешаке. Врата су сва била од дебелих растових греда, па је по њима прикована јака гвоздена оплата, на којој су се виделе улупљене рупе од куршума при нападима. Стамбол-капију су зидали Аустријанци за оно време док су држали Србију... Срушена је из темеља по заповести кнеза Михаила 1866" (М. Ђ. Милићевић). Варош се налазила у овом ушанченом делу. Најлепше и најбоље куће у насељеној вароши у шанцу налазиле су се у оном четвероуглу између садашње Кнез Михаилове, Маршала Пилсудског, Душанове и Француске улице. Ту су становали већином припадници

владајуће нације, за време Аустрије Немци, а за време Турске Турци. И до данас се очувала једна интересантна и типична зграда из Карађорђева доба, баш из горе поменутог четвероугла, зидана у световном балканском стилу, као многе отменије куће из тог доба: Велика Карађорђева школа (Лицеј Доситеја Обрадовића) у Јевремовој ул. бр. 21. Ту је по наредби Карађорђевој, а по предлогу Доситеја Обрадовића, отворена 1808 г. велика школа, нека комбинација гимназије и (средње стручне школе, у којој су учили, између осталих, и Кнез Александар (син Карађорђев), Вук Стефановић Караџић, Лазар Арсенијевић Бата-Лака.

Главна чаршија обухватала је гри главне улице: данашњу Узун Миркову, Краљев трг и Васину улицу; данашњу улицу Краља Петра од Кнез Михаилове и њено продужење Дубровачку улицу према Дунаву; трећу улицу која је полазила од угла Краља Петра и Душанове и пењала се слабим нагибом ка граду. Раскрсница Краља Петра (Дубровачке) и Душанове била је врло жив крај те чаршије. По тој раскрсници добио је име данашњи Дорћол („дортјол" турски значи: четири сокака). Душанова улица звала се видински сокак и све капије на њој звале су се Видин-капије. Најлепша капија била је Капија Евгена Савојског, кроз коју се улази у доњи град, а

Београд у XVIII веку — на слици се лепо види шанац којим је била ограђена варош