Opštinske novine

468

Београдске општинске новине

биста „Гордост" у приватним колекцијама. У солунском Државном музеју се налази шегова чувена „Туга" итд... Али Београд се може поносити да он има, не само највећи број, но и најзначајније Јовановићеве радове. У Универзитетском парку се налази његов споменик Д-р Јосипу Панчићу; на Калемегдану Јовану Суботићу и Кости Таушановићу; у парку на Топличином венцу споменик Војводи Вуку; у Студентском парку Вуку Стефановићу Караџићу; на Универзитету група „Историја српске књижевности; у Министарству пољопривреде фигура Косачица; у Црвеном Крсту биста Д-р Владана Ђорђевића; у Министар-

Споменик Јосифу Панчићу, којм се налази у београдском Универзитетском парку

неки радови. У Уметничком оделењу Министарства просвете налази се његова чувена група ,,Жртве бомбардовања" (у мермеру) и Сироче, а у Општинском музеју: „Жртве рата" у бронзи. Поред набројаних радова, у Београду постоји још читав низ Јовановићевих дела на разним јавним местима и у приватним колекцијама; највећи број, дакако, у његовом атељеу.

Војвода Мишић — дело које се налази на београдском гробљу

ству финансија биста Краља Петра I Ослободиоца; у Народној банци Марка Стојановића итд... На београдском гробљу се налази читав низ његових радова. Ту пре свега, посетиоцу, упада у очи колосални мермерни споменик на гробу „Породице Јовановић", који претставља самог Ђоку Јовановића с вајарским чекићем и длетом у руци, ослоњеног на његов најсуптилнији рад „Туга". Ту су надаље попрсја или рељефи Војводе Мишића, Стојана Новаковића, Симе Матавуља, Андре Николића, Јована Жујевића, Гиге Гершића, глумца Гошића — и бар још двадесетак мање важних личности. У Музеју Кнеза Павла налазе се: мраморна фигура Напуштена, Одмор, студија за споменик Војводе Мишића и још

Ђорђе Јовановић у читавом свом преко педесетогодишњем раду никада ни^е лутао, никада није летео за неким помодним и коњунктуристичким правцима, ни за каквим „...измима". Чак ни у својим почецима, он никада није имао амбиција да оснива некакве школе, да вануметничким или антиуметничким средствима постиже извесне ефекте и да свраћа на себе пажњу. Он је увек радио онако како је мислио и осећао да је добро. Ради тога сва његова дела чине једну хармоничну целину у којој свако поједино дело заузима своје одређено место. Како поједина његова дела, тако и сва узета уједно, одликују се оном класичном мирноћом линија и оним ненадмашивим складом, који се налази само у