Opštinske novine

480

Београдске општинске новине

Писац затим прелази на однос управитељев према осталом позоришном особљу и глумцима и каже: „Газног инспектора, капелника, учитеља певања, наше прве глумце и глумице, шта више и саме стране уметнике и уметнице, кад га у канцеларији потраже, дочекује он обично седећи, а њих неће понудити да седну. То би била само ситница кад би се могла приписати случајном забораву, што никако није. Ово је само резултат његовог погледа на ствар и његове оцене ових људи. Он се боји за свој ауторитет, ако испуни према њима и најнижи захтев грађанске уљудности и учтивости." Писац иде дотле да тврди да управитељ Малетић о глумачком сталежу не мисли најповољније, да га презире и да је чак једном приватно рекао да их сматра „као блато на чизми". Он међу глумцима не прави разлике, осим што их дели по годинама службе, држи их све за једнаке. И такво механичко схватање, каже писац, извор је многим неправдама: „Таленат, труд, заслуге стварају и овде неједнакости. Управа која све то хоће да нивелира, рЈШ1и сама онај једини темељ, на ком почива сав развитак и сва будућност позоришта. Јер изједначити медиокритет са талентом, рад са нерадом, ревност са индоленцијом, незнање са знањем, то не значи више делити правду него казнити врлину, а награђивати порок." Да докаже да управитељ не прави разлику између дужности и заслуге, не води никакве белешке о раду појединих чланова, да плате и повишице даје по својој субјективној оцени, да су исте неправичне, писац даје табеларни преглед где је назначен рад глумаца у протеклој позоришној сезони, њихове плате под Одбором и јнове плате које им је Малетић за идућу годину одредио.

Писац се пита одакле та великодушност и издашност управитељева, и по какво]' раз-

мери, по ком плану и из ког разлога су дате повишице само овим члановима и зашто појединим у толикој мери. Јер ако је, каже, повишена плата Бачванском, нема никаквог разлога да се не повиси и Мандровићу, ако је повишена плата Коларовићки да се изједначи са Јеленском и Милком Гргуровом, нема разлога да се повишава Бајзовој, новој глумици. Зашто да се поред Јовановића одмах повишује и Цветићу, кад је исти скоро корисницу добио и пуних 8 м^есеци плату без службе уживао. У чему се Станишић тако одликовао да се и њему повишица одреди. Писац претпоставља да је Коларовићки повећана плата да би се изједначила са Милком Гргуровом, а не пита се и не чуди се да ли је требало те две глумице изједначити, мерити једним мерилом једну Милку Гргурову и Коларовићку. Исто тако не види несразмеру између Цветићеве или Јовановићеве и Мандровићеве плате. Али пустимо писца да излаже даље. Да би се имало правилно мерило за оцену глумчева рада, писац предлаже да се код позоришта заведе књига за заслуге и кривице (Уегс11еп81; ипс! бсћикЉисћ), и да у њу управитељ заводи све што је који глумац више или мање од своје дужности учинио. Кривице би се (још могле понекад и опростити, али заслугу треба увек наградити. У заслугу треба рачунати глумцу: а) ако је преко године више пута претстављао него његови другови с истом платом; б) ако је у случају потребе суделовао и онда, кад би с правом могао тражити да буде поштеђен — у случају слабости; в) ако је туђу ролу пред саму представу примио и научио; г) ако је ког другог члана дуже време у претставама заступао. Све ово, каже писац, упразитељ Малетић просто броји у дужност и не сматра да о томе треба водити рачуна и дати глумцу награду, или бар показати захвалност. Каже да управитељ пре учињене услуге и док иста тра-је признаје заслугу и обећава награду, али доцније то своје обећање не испуњава. Писац осуђује овако дволично држање управитељево и тврди да оно убија поверење глумца у реч управитељеву, а убија и његово одушевљење и пожртвовање. Да докаже како управитељ нема доследности, нити каквог плана у свом раду, писац наводи више примера. Тако је каже, редовним женским члановима једва и с тешком муком одобрио корисницу ма да оне на то имају права и по уговору и по пракси ради своје гардеробе, а техничком особљу, свирачима и презадуженом глумцу Недељковићу одобрио је корисницу одмах и на прву реч. Писац се осврће и на неједнакост која постоји у платама мушког и женског особља на штету овог последњег, па каже да је и у

Рад у прошлој позорвшној сезони по учешћу у представама

Плата под Одбором

Нова плата

Цифра повишице

Бачвански

99 пута

900 тал.

1.000 тал.

100 тал.

Мандровић

88 „

700 „

700

})

Јовановић

105 „

480 „

500

П

20 „

Цветић

34 , 7

480 „

500

20 „

Савић

94 „

380 „

400

}>

20

Коларовић

79 „

380 „

380

— „

Станишић

73 „

360 „

380

|(

20 „

Бошњаковић

(шаптач)

300 „

380

»

80 „

Ђ. Рајковић

87 пута

/300 „

/400

»

/100 „

и жена му

— „

1- ,

1200

п

1200 „

Мил. Гргурова

74 ,

550 „

550

V

Коларовићка

53 „

500 „

550

V

50 „

Јеленска(место

ње Бајзл)

51 „

550 „

600

О

50 „

Јовановићка

64 „

400 „

400

П

М. Голубови-

ћева (Цветићка)

30 ,

.450 „

450

7)

Мар. Гргурова

(Ђорђевићка)

81 „

со сл о

350

»

-