Opštinske novine

7*

Солун и Атина

563

Грчка Народна библиотека

споменули у почетку као примере неокласичне атинске архитектуре. Прегледала сам Библиотеку у пратњи изванредно сусретљивог библиотекара ове Библиотеке, младог ерудита г. Нициаса Вертиса. Народна библиотека је највећа библиотека у целој Грчкој. Укупан број књига износи пола милиона, дневно прође кроз библиотеку 100—300 читалаца. По свом саставу Библиотека садржи у првом реду све књиге које се штампају у Грчкој (обавезни примерак), затим сва она дела на страним језицима која су оваквој једној великој библиотеци потребна. Књиге у магазину уређене су по систематским групама, каталог је писан руком. Једна особина читаонице ове библиотеке, свакако један заостатак из прошлости, јесте у томе што је за женске читаоце одређено посебно место. Изненађена, погледала сам с нарочитом пажњом групу младих студенткиња, које су баш радиле. Скромне, једноставно обучене, нису давале никаквог разлога за ову изолацију. Оно што у Народној библиотеци још нарочито интересује, то је њена богата рукописна колекција, у којој је до данас прикупљено преко 3.000 рукописа. Прикупљање рукописа отпочело је с оснивањем саме Библиотеке. Први рукописи потичу из старих грчких манастира, а даље се секција повећавала богатим поклонима, налазима и куповином. По свом садржају већина је рукописа теолошког и чисто црквеног карактера, старијег и новијег датума, али има и рукописа са световним садржајем; осим тога велики број писама, повеља. У целости ова рукописна секција грчке Народне библиотеке претставља драгоцен извор за познавање византијске и нео-грчке литературе. Осим тога, овој је секцији придодат и Архив Рата за Ослобођење („Архив бораца"), дело истакнутог грчког историчара и писца Д. Г. Камбуроглу-а. Архив претставља ванредан извор за упознавање новије грчке историје. Народна библиотека основана је 1833. Два пута је мењала своје седиште, док 1903 није смештена у сопствену зграду у којој се данас налази, а која је подигнута трошком ве-

ликих грчких патриота, браће Валианос из Кефалоније, према плану данског арх. Теофила Хансена. Састоји се из централне зграде, која има облик грчког храма (са дорским ступовима), и два крила. Изграђена је од пентеличког мрамора (основа од пороса). Непосредно до Народне библиотеке налази се Атенски универзитет (Панепистимион). Ова дивна грађевина дело је данског архитекте Кристијана Хансена, а подигнута је 1837 такође као поклон грчких патриота. Пред зградом се налазе колосалне статуе патријарха Георгија V и песника-мученика Риге од Фере. Трећу зграду у овом реду сачињава Академија наука, звана „Синаиа", по имену њеног оснивача, богатог Грка, бечког банкара барона Сине, чије је име и код нас добро познато. Градња је трајала од 18591885. План зграде радио је дански арх. Теофил Хансен. Својим чистим стилом, хармонично повезане, све три ове зграде праве изванредан утисак. Око дванаест часова, кад студенти,

Грчка Академија наука

међу којима има велики број калуђера, шетају по малим скверовима пред Универзитетом и Народном библиотеком, упркос буци и сасвим другој слици која се пружа с друге стране улице, овде се враћамо у доба антике, односно у доба живота Атине трећег и четвртог века после Христа, кад су атински професори једнако привлачили и свештенике нове хришћанске религије, и многобројне ђаке, који су својим духом још били везани за прошлост... Студенти и студенткиње изгледају ванредно скромно; тако и монаси, који су увек задубљени у диспуте. БИБЛИОТЕКА ГЕНАДИОН У подножју Ликабета, — с оне стране која се блажим нагибом спушта према гр.аду и завршава боровом шумом, — налази се једна библиотека која је не само у Атини, већ и иначе скоро јединствена по свом типу, по начину свог постанка. Да се једна лепа и широка улица завршава библиотеком, да је она пут до ње, а