Opštinske novine
2*
Београд негдашњи центар великог рибарства
63/
Сваки ко би хтео рибу ловити ма каквим справама, осим једне пецаљке са 1—2 удкце мора имати рибарску карту коју је дужан собом носити и показивати је на захтев за то одређених органа. Рибарска карта даје се на годину дана и наплаћује се за целу календарску годину, па ма у које доба године била издата. Она гласи на име и може је употребити само она| на чије име гласи, члан његове породице који са њиме живи у заједници, или шегов плаћени служитељ. Помагачи у риболову онога који има карту не морају ове имати. Нико не сме са једном картом употребљавати више рибарских справа у једно исто време. На карти ће бити означено: име, презиме, занимање и место становања онога коме се кздаје; за коју је врсту справа наплаћена такса и колико; година за коју је карта издата; потпис и печат власти која је карту издала, и најважније одредбе законских прописа о риболову. Рибарске карте израђиваће и властима раздавати Министарство народне привреде. Власти су дужне свакоме ко им се за рибарску карту обрати издати му је по наплати таксе, и то: за Саву, Дунав и Дрину надлежне су полициске, а за остале риболовне воде општинске власти. Онај који има рибарску карту може рибу ловити ма на коме незакупљеном риболовном месту што припада општини која му је карту издала, или ма на коме незакупљеном месту у Сави, Дунаву и Дрини, ако му је карту издала полицијска власт. За рибарску карту плаћа се такса према врсти справа на чију употребу карта даје право, и то: 1° За справе прве врсте, где спадају алов и лапташ, плаћа се 60 динара; 2° за справе друге врсте, где спадају: велики и мали рибарски струк, трбок, влак, кеца, кусака, бубањ (с правом на једновремену употребу до 30 комада у Сави, Дунаву, Дрини и барама, и до 10 комада у осталим водама), метлице, рогач, маказе, велики черенац, суп, као и све овде напоменуте справе које захтевају употребу чуна или чамца (осим алова и лапташа) плаћа се 15 динара; 3° за справе треће врсте, где спадају: мали черенац, црпац, сертма, загажањ (до 5 метара дужине), вршка, остве кошар и уопште све омање справе којима се ради поред обале и без употребе чуна или чамца, плаћа се 2 динара. Поред ових такса наплаћиваће ое и 0,50 дин. за саму карту. Онај који има карту за једну врсту справа, има право служити се ма којом справом што припада тој врсти, али нема права служити се са више справа у једно исто време, изузимајући случај да има онолико карата са колико справа ради једновремено. У риболову забрањена је употреба пређа ако им окца немају прописану минималну величину (страну квадрата): код справа прве
врсте 30 мм, код справа друге врсте 20 мм, а код справа треће врсте 10 мм. Код алова највише једна трећина пређе може имати окца од 20 мм., а највише једна трећина окца од 30 мм.; остатак пређе не може имати окца мања од 40 мм. Никаквим справама не сме се преградити више од половине текуће воде. Исто тако ни направе које се подижу у циљу риболова (заграде, супови и др.) не смеју заузимати више од пола речног корита и морају ее у случају напуштања риболова одмах дићи из речног коркта. У време икрања риба се не сме ловити; тако исто не сме се уопште ловити ако нема прописну величину. Правилником је одређзно време које се има сматрати као време икрања, а тако исто прописане су минималне величине испод којих се не сме риба ловити. Најстрожије је забрањено у риболову употребљавати динамит или какве друге експлозивне материје, а тако исто и сва средства којим се риба опија или трује. У воде, у којима риба живи, забрањено је без нарочитог одобрења бацати материје које риби шкоде. Тако исто је забрањено и исцрпљивање воде ради риболова. За оне који се огреше о одредбе закона и правилника о риболову прописане су казне: наплаћене казне уносе се у државну или општкнску касу. Са казнама је скопчано и одузимање уловљене рибе; ако је кривац ловио справама чија је употреба забрањена, поред казни одузеће му се и справе. Казне изриче и извршује надлежна полицијска власт, ако је дело учињено на Сави, Дунаву или Дрини, или надлежни општински суд у чијем је хатару дело учињено. Да би се имала слика о томе како је у то време изгледао какав уговор о закупу риболова, на шта се у њему пазило и о чему је уопште у њему била реч, овде ће бити исписани један од таквих уговора из тога времена. Уговор Између села Жаркова са једне стране и о М. П. рибара из Београда са друге стране, 0 закупу риболова у провали „Вилиману" и риту „Црњачи" у хатару села Жаркова, са обе стране насипа, закључен данас на следећи начин: 1° село издаје горњем закупцу тај риболов за шест година и то од 1 маја ове 1899 до 1 маја 1905 године, за цену од шест стотина динара годишње; 2° закупац је дужан исплаћивати аренду сваке године на дан 1 маја унапред за целу годину; 3° осим закупца и лица која он овласти сваком је другом забрањено ловити рибу у поменутим риболовним просторима;