Opštinske novine

624

Београдске општинске новине

на велике тешкоће, које су врло често биле непремостиве. Настале су тешке политичке борбе и сукоби који су на крају довели до трагичног догађаја 1928 године у Народној скупштини. Овај жалосни догађај још нас је више удаљио и довео нас је у безизлазну ситуацију. Државним ударом од 6 јануара 1929 године покушало се да се нађе излаз из те тешке ситуације. Суспендован је Устав, укинут сваки политички живот, и на темељу једног новог стања чинили се напори да се све националне вредности концентришу у раду на изграђивању једне снажне и јединствене националне државе. Међутим, овај покушај није успео из разлога што се и у тој новој ситуацији наишло на исте тешко^Ке, које су ве+> спутавале просперитет државе и њен општи напредак и раније. Опет се почело да лута и да врше експерименти без позитивних резултата. Психоза у земљи постала је неиздржљива. Претила је опасност да се Београд и Загреб сасвим не удаље један од другог. Застао је сав привредни живот и све су се снаге трошиле у једној непотребној борби. За свакога је било јасно да овако више не иде и да се мора тражити излаз. И тек пре годину дана и нешто више дошло се до уверења да је споразум између Срба и Хрвата неопходан и да се он мора што пре закључити. И унутрашња и спољна ситуација наметала је окупљање свих наших снага да би се консолидовале унутрашње прилике и очувао ауторитет државе и њеног јединства према иностранству. Благодарећи разумевању и на једној и на другој страни г. Драгиша Цветковић и г. д-р Влатко Мачек, после вишемесечних преговарања, остварили су дуго очекивани споразум између Срба и Хрвата. У широким народним слојевима споразум је прихва-Кен. Истина је, да су извесне политичке групе и на једној и на другој страни

устале против потписаног споразума. Њихов опозициони став према споразуму, иако су га они дотле највише заговарали, није био начелне природе. Он се пре може схватити као став личног незадовољства. Време и примена споразума за ову годину дали су за право његовим творцима и данас, на дан његове годишњице, споразум има много мању опозицију него што је то било у самом почетку. Увидело се да је споразум био и остао неминсвна државна потреба и да он одговара интересима наше државне заједнице. Примена споразума добила је своју законску и легалну форму. На основу чл. 116 Устава ми смо споразумом изашли из централистичког система и ушли у систем сложене државе. Реформе су дубоке и далекосежне. Спроводе се са приличним тешкоКама, јер није лако иза^и из једнога периода, који је био обележен једним сасвим другим карактером и ући у нов, који претставља нешто сасвим обрнуто дотадашњем. Али и поред свих тешкоКа резултати су очигледни, нарочито у политичко-административном погледу. После годину дана ми имамо сасвим другу ситуацију. У земљи се осећа сређеност, у односима између Срба и Хрвата пуна сношљивост и сада смо на путу да после политичких и административних реформи, приступимо и привредносоцијалним реформама. То је други део програма споразума са којим се улази у другу годину његовог постојања. Зато се очекује да Ке у даљем раду на спровођењу споразума бити преброђене све тешко^е и да ће се још више потврдити већ формирано мишљење да се без споразума не може и да је споразум државна и нарздна потреба, која има да донесе и Србима, и Хрватима, и Словенцима бољи живот и лепшу будуКност. Б. Швабић

Загреб: Народно казалиште