Opštinske novine

ГК11ДАСКЕ Бр. ,0 ОПУТИНСКЕ НОЕИНЕ ,» 40

Београд негдашњи центар великог рибарства

ДЕВЕТИ ЧЛАНАК Прератне везе београдског рибарства са иностранством. Кад је реч о каквим везама београдског рибарства са иностранством, на првом месту се помишља на трговинске везе, т.ј. на увоз и извоз рибе и рибљих продуката из иностранства или обратно. Међутим!, о тачној статистици тога увоза и извоза не може бити речи, из простог разлога што о томе има врло мало поузданих података. Увожено је доста рибе изсуседних држава, али о томе се може имати само понеки изузетни и непоуздан податак из прератних царинских књига; такви подаци су несигурни и подбацују стваран увоз или извоз, јер је релативно мали део увежене рибе плаћао царину, а имало се много начина да се риба увезе без царине, пошто је у оно време било тешко утврдити одакле она водом долази, а и контрола је била врло слаба. У ранија времена Београд је, нарочито уз велике посте, трошио и много слане рибе, а велики део те рибе увожен је из суседних земаља Аустрије, Мађарске и Румуније. Из Аустрије и Мађарске, из шихових пространих риболовних ритова, доношен је највише усољен крупан шаран, штука, смуђ и крупнија бела риба деверика, крупатица, бодорка, црвенперка и др. Из Румуније нарочито је у великим количинама увожена усољена крупна риба: моруна, јесетра и сом, као и црни и жути ајвар. Та је роба доношена још и из јужне Русије; већи увозници, као што је н. пр. у своје време био Никола Спасић, доносили су ту рибу и ајвар поглавито из Одесе и Вилкова, важног руског рибарског иристаништа на јужној руској морској обали. Ко се од старих Београђана не сећа негдашњих великих београдских бакалница у којима су висили обешени о таванске греде као дувански листови спаковани дењкови усољених и на сунцу или диму осушених шарана, штука или смуђева из аустриских или мађарских ритова, а поред тезге и дуж дуварева биле поређане каце са усољеном румунском или руском моруном и јесетром у великим комадима, или бурад са усољеном талијанском јегуљом, или качице са руским пресованим црним морунским ајваром, или ајваром „малосолом", или жутим ајваром, или бурићи са талијанском маринираном киселом јегуљом, или

о гвозденим клинцима биле поређане „батоке", кајшеви од усољених и на сунцу осушених комада моруне, коју је београдски свет врло радо куповао? А да се не помиње усољена морска риба донесена са далматинских или италијанских ловишта, као што је био бакалар, туња, скуша, сардела, руса и др. Ма да је царина на такву увожену рибу била ништавна, ипак се риба радо и лако кријумчарила, па царински подаци о увозу не могу дати ни издалека приближну слику тога увоза. По тим подацима од пре светског рата види се да су н. пр. година 1900—1909 на нашим савским и дунавским царинарниццама оцарињене количине рибе и рибљих продуката наведене у овоме прегледу: А. Увежено свеже рибе из иностранства: год. 1900 — 561.409 килограма год. 1901 — 210.308 килограма год. 1902 — 345.046 килограма год. 1903 — 272.655 килограма шд. 1904 — 211.062 килограма год. 1905 — 228.144 килограма год. 1906 — 294.474 килограма год. 1907 — 186.546 килограма год. 1908 — 186.881 килограма год. 1909 — 264.917 килограма Б. Увежено суве, усољене и надимљене рибе:

год.

1900 -

279.394

килограма

ГОД.

1901 -

251.431

килограма

ГОД.

1902 -

343.309

килограма

ГОД.

1903 -

302.726

килограма

ГОД.

1904 -

523.178

килограма

ГОД.

1905 -

654.454

килограма

ГОД.

1906 -

846.874

килограма

год.

1907 -

216.156

килограма

ГОД.

1908 -

273.971

килограма

ГОД.

1909 -

371.331

килограма

В. Увежено рибе у уљу, сирћету и зачинима, у бурадима:

год.

1900

- 3943

килограма

год.

1901

- 1642

килограма

год.

1902

- 4550

килограма

шд.

1903

- 5186

килограма

год.

1904

- 4692

килограма