Opštinske novine

0 Преуређење и побољшање градског саобраваја престонице

У последк>е време много је писано и дискутовано о саобраћајном проблему престонице, што је несумњиво доказ да он постоји и да нагли развитак града захтева радикалне промене и побољшања тзхничких саобраћајних објеката. Изузимајући за моменат подземни градски саобраћај (Ме1го, И-^гипс! ђаћп,) — који је предодређен само за милионске градове, због огромних инвестиција око изградње и одржавања па и експлоатације, о коме ћемо доцније рећи још нешто више, — данас у свима градовима до 1,000.000 становника, па и преко тога, главна превозна средства јавног градског саобраћаја сачињавају: трамваји, аутобуси и тролејбуси. До пре неколико година у свима Европским па и америчким градовима трамвај је несумњиво био главно и најраспрострањеније превозно средство јавног градског саобраћаја. Главни разлог је био несумњиво у његовој економичности погона и у већој ректабилности експлоатације, која је, поред осталог, повољно служила и за покриће и одржавање многобр^чних социјалних и хуманих али по сили прилика и нерентабилних градских установа. Међутим, и поред те добре особине, трамвај је, са наглим развићем и употребом моторних возила — аутомобила, почео да бива тежак, спор и гломазан у градском уличном саобраћају, и још нешто више: постао је сметња и запрека брзом саобраћају и заглушујућа хука и грмљавина за мимо-пролазнике, а још више за становнике узаних улица центра града у толикој мери да је јавност и грађанство почело с правом тражити укидање трамваја из ужег цен-

тра и узаних градских улица са јаким саобраћајем. Тако је дошло у многим градовима до делимичног, а у неким и до потпуног укидања трамвајског и увођења аутобуског саобраћаја. Аутобуски градски саобраћај са бензинским погоном, иако поздрављен као бржи и угоднији, показао се у експлоатацији као врло скуп и неиздржљив, те су конструктори убрзо бензинске моторе заменили са Дизел-моторима, као јевтинијим погонским средством. Они су недавно отишли и даље, и ради давања економичније погонске снаге, па према томе и [јевтиније вожње, конструисали ново превозно средство: тролејбус, комбинација трамваја и аутобуса, или- аутобус са ,,трамвајским мотором" и струјом као погоном. О овоме, као новом и врло уведеном саобраћајном објекту, рећи ћемо доцније више. Држећи се ова три саобраћајна објекта као 3 главна данашња саобраћајна средства свих већих градова, изложићемо наше предлоге (у делокругу овог чланка) и мишљење, у коме правцу и како би требало да се наш будући градски саобраћај постави и развија с обзиром на данашњи Београд, и с обзиром нарочито на терен и конфигурацију његову, водећи рачуна о његовом будућем изгледу као једном несумњиво од најлепших градова средње Европе. I. — ТРАМВАЈСКИ СА0БРАЋАЈ У Београду имамо данас следећих 9 трамвајских пруга: Таб. 1

Број пруге

НАЗИВ ПРУГЕ:

Број -трамваја

Дужина

мотора

приколица

у км.

1

К алемегд ан- Савинац

11

8

3,2 км.

1а

Савинац-Приштинска улица

2

—

1,2 „

2

Душаноза улица-Сава (кружна)

14

—

7,9 „

3

Кнежев Споменик-Топчидер

10

10

6,8 „

6

Кнежев Споменик-Насеље Кр. Александра

17

12

4,9 „

10

Славиј а-Вождовац

8

—

4,2 „

12

Кнежев Споменик-Дедиње

8

—

5,9 „

13а

Господарска Механа-Чукарица

2

—

1,6 „

14

Београд-Земун

8

8

6,2 „