Opštinske novine

12

Беог радске општинске новинб

града водом. Изнете цифре могу се донекле мешати код разних инсталација, било у зависности од величине тих инсталација, било од месних прилика где се оне изграђују, било најзад од умешности пројектанта да код појединих објеката постигне рационалну уштеду у типовима конструкција или у извођењу истих; али те измене ипак не могу много утицати на те закључке, како ће се то видети из даљег излагања. Цифре под 1 показују да је коштање издизања воде из изворишта на инсталације за пречишћавање код подземне воде знатно веће. Разлог томе је дубљи ниво воде у бунарима услед депресије, проузроковане отпором земљишта кретању воде, а затим потребном висином код проветравања воде на инсталацији за пречишћавање исте. Али док се цифре у рубрици за речну воду не могу смањити, јер већ престављају минимум, цифра код подземне воде може бити умањена, ако се бунари поставе у крупнијем м,атеријалу, где га наравно има, и ближе отвореним коритима река. Избором повољнијих конструкција за проветравање воде и одређивањем минимално потребне висине падања воде при том проветравању, ова се висина своди на најмању меру, која се мора одговарајућим опитима одредити. Тачка 2 показује да се половина укупних трошкова на каптирање и пречишћавање речне воде односи на набавку хемиских средстава, потребних за то прочишћавање. Ако се узме у обзир да и сама набавка тих срестава зависи од сваких евентуалности, а у случају сметње у фабрикацији или транспортовању може изазвати чак и прекид рада водоводских инсталација, онда је јасно да би снабдевању водом, које не тражи поменутих средстава, требало дати преимућство. Тачка 3 потврђује сасвим очигледну чињеницу да је само каптирање речне воде далеко јефтиније од каптирања подземне воде, код које се траже скупоцени бунари и натеге. Ово је у исто време и објашњење зашто је београдски водовод у неколико махова прибегавао искоришћавању речне воде, кад је требало брзо и са релативно малим срествима повећати количину воде у вароши. Не треба међутим заборавити да је свака каптажа речне воде изложена већим неприликама за време зиме, а сем тога и у случају евентуалИих ратних заплета. Код каптирања подземне воде може се постићи осетно смањење наведене цифре, ако се рационалним распоредом бунара ближе отвореним токовима речних корита умањи узајамно отстојање између бунара, а погодном конструкцијом самих бунара и избором материјала за њихову израду смањи њихово коштање. Разлика у цифрама тачке 4 случајне је природе и објашњава се тиме што код обе инсталације за речну воду постоје резерве у

машинама са друговрсним погоном, док је у инсталацији за подземну воду нема, јер су тамо само агрегати са електричним погоном. Цифре под т. 5 показују да су инстала' ције за причишћавање подземне воде јефтиније од оних за речну воду, што се објашњава у главноме тиме што речна вода за своје избистравање тражи велике таложнике и инсталације за дозирање хемикалија и за стерилизацију воде. Најзад закључак, који се сам по себи намеће при посматрању крајњег резултата износа трошкова по једном кубном метру воде, јесте тај да је речна вода, спремљена за потискивање у градску мрежу, скупља за 50°/'о од подземве воде. Кад се зна да је подземна вода за потрошаче далеко боља од речне у погледу њених хигијенских особина, температуре, укуса и најзад естетске стране њеног порекла, а за водовод због сталности своје темиературе, толико важне за одржавање мреже, онда не би требало да постоји двоумљење у избору једне или друге за снабдевање града. Али то не значи да речну воду треба сасв(им искључити из употребе у водоводу ако се подземна вода нађе у довољној количини. Баш у случају београдског водовода, на пример, додавањем речне воде подземној умањује се тврдоћа последње. Сем тога код речне воде лакше је постићи повремено повећање количине исте кад то затреба у периодима изузетно велике потрошње у граду. Због овога није се одустало ни у пројектованом даљем проширењу београдског водовода од евентуалног искоришћавања речне воде за снабдевање града, али таквом искоришћавању треба приступити по могућству после обезбеђења довољне количине подземне воде, по својим особинама безусловно боље, и то само у количинама које неће рђаво утицати на добре особине подземне воде. Може се поставити још једно питање на које би требало дати одговор. Наиме, ако би се при тражењу нових изворишта за добијање подземне воде наишло на тешкоће разне природе, да ли би се неким мерама могле отклонити м:ане речне воде, како би се она могла давати Београду у неограниченим количинама. Као што смо рекли, главна мана речне воде је несталност њене температуре, која ту воду чини мало повољном за пиће, па и за друге домаће сврхе како зими тако и лети. Међутим одузимање или додавање води топлоте веома је скупо кад се имају у виду огромне количине воде које се потискују дневно у градску мрежу, а релативно мали користан ефекат при примени разних машина за постизавање тражених измена температуре. Потпуна нерационалност таквог поступка постаје још очигледнија, кад се узме у обзир да само код једног врло малог дела укупно потрошене воде, поглавито за пиће, постојч потреба регулисања температуре. Водоводска техника познаје један начин ублажења великих