Opštinske novine

66

Београдске општинске новине

Као и први пут, опет ју је чекало разочареше. Лед се почео да топи. Организатори су били очајни. Поред Фрици Гиралдове довели су Силву Палме и читаву чету наших истакнутих клизача из Љубљане. Време није било ни топло ни Хладно и учињено је све што је било могућно да се заказане утакмице ипак одрже. Али, у подне, почела је да пада киша и због тога је такмичење одложено за сутрадан. Под најнеповољнијим приликама, на једмом парчету леда, обележеном клупама и даскама, Фрици Гиралдова, једна од највећих уметпица на леду, извела је један део свог програма. Она нас је одушевила својом љупкошћу и сјајним техничким знашем, али смо ипак оставили клизалиште Београдског тенис клуба разочарани, јер нам је било ускраћено да видимо ову сјајну уметницу под нормалним околностима. Због рђавог леда она није смела да изведе ниједан скок, ниједну смелију фигуру и цео њен програм састојао се у тачкама које нису могле да покажу њену праву вредност. Тако је и овај последњи покушај приређивача пропао. Пре свега, било је свега око 800 гледалаца, јер су многи остали код својих кућа, или отишли на неко друго место, сумњајући да се под оваквим временским приликама може уопште одржати заказана утакмица. Па и да се одржи, резоновали су они, одлична уметница не би могла да покаже све што зна. И били су у праву. Страдао је, међутим, Београдски тенис клуб, јер му је још један покушај донео дефицит. * * * Поводом свега овога поставља се питаше проблема зимско-спортског стадиона у Београду. Крајше је већ време да наша престоница добије вештачко клизалиште. Само на тај начин могућно је урадити нешто за напредак зимских спортова у Београду. Временске прилике код нас толико су несигурне и променљиве да се никада не зна какво ће време бити. Данас се може догодити да се смрзавамо од хладноће, а сутрадан > да се шетамо без капута београдским улицама! А ниједан спорт међутим, не зависи толико од временских прилика као клизаше. Ако нема доброга леда, утакмице се не могу одржати. Зато се указаје као најактуелнији проблем питаше зимскоспортског стадиона с вештачким ледом који би омогућио спортским друштвима да организују и највеће зимско -спортске приредбе, а да не страхују да ли ће се оне уопште одржати у одређено време или не. Београд је данас велики спортски центар и у сваком погледу предњачи испред осталих градова у држави. У погледу зимскога спорта за последњих неколико година Београд се развио у прави зимско-спортски центар. Једна група врло агилних људи, окупљена око Београдског тенис клуба, заинтересовала је Београђане за хокеј

на леду и уметничко клизање. Поред футбала и бокса, ова два спорта имају најлепшу будућност. Нарочито је хокеј на леду узбудљив и леп спорт. Узбудљивији је много од футбала и много интересантнији. Због тога када би се развијао под нормалним околностима, наиме када бисмо имали стадион с вештачким ледом, хокеј на леду развио би се мушевитом брзином и стекао би за кратко време у Београду велики број присталица. Тта више, можда би кроз неколико година хокеј на леду имао исто тако бројну публику као и футбалски спорт. Све велике вароши у Европи имају своје зимске стадионе. У појединим државама, као рецимо у Немачкој, Италији, па чак и Мађарској, зимских стадиона има врло много, Само Будимпешта има их шест. У Југославији међутим, нема ниједног стадиона с вештачким ледом и код нас се хокеј и клизаше развијају под најнегговољнијим околностима зависећи искључиво од временских прилика. Један зимско-спортски стадион с вештачким ледом! стаје врло много новаца. То је разлог да се овакав стадион не може изградити приватном иницијативом'. И то би било остварљиво када би код нас они који имају пара имали смисла за сличне послове. Два најрентабилнија посла, и то без икаквог ризика, а с изгледом на велику зараду, јесу изградша з1им!ско-спортског стадиона и пливачког басена. Зимско-спортски стадион омогућавао би приређиваше најинтересантнијих клизачких такмичеша и исплатио би се брже него један футбалски стадион. Сем тога, треба водити рачуна да је омладина одушевљена клизашем и да већ данас имамо у престоници око 10.000 одушевљених клизача. Они ое клизају преко целога дана, и тај велики кадар клизача претстављао би уносан приход сопственицима једног зимско-спортског стадиона, који би омогућавао клизаше по сваким временским приликама. Пливачки басен исто тако претставља сјајан посао. Наш свет је сит Саве и Дунава, не само због тога што се лети освежава под најнеповољнијим околностим!а, већ и зато што прилаз до удаљених купалишта претставља праву тортуру. Човек се прљавији враћа са купалишта него кад оде на Саву и Дунав. Један пливачки басен у центру Београда, опкољен вештачком плажом, с модерним конфором, с ресторанима и теренима за забаву и игру доносио би сопственику изванредне приходе. Такав систем басена у центру вароши усвојили су многи велики градови, а нарочито они који у непосредној близини немају реке. У Букурешту, на пример, имамо десетак оваквих басена усред вароши, који су преко лета увек пуни, јер омогућавају чак и врло запосленом свету да за врло кратко време доспе до басена и да се освежи. Многи Београђани не могу лети да оду на купаше због тога