Opštinske novine

Прилози за исшориј$ Београда

Опсада и пад Београда 1521 годинс

I Турске армије беху удаљене једва неколико дана хода од Београда 1521 године, када се јуна месеца те године угарско-хрватски краљ Људевит II спремао у Будиму да дочека своју невесту краљицу Марију, оестру Карла V, цара Немачке, краља Шпаније и аустриског надвојводе Фердинанда — с којом се Људевит преко свога изасланика венчао још 11 децембра 1520 год. у Инсбруку. Током јуна дочекана је краљица с највећим свечаностима. Краљ и дворско племство — као да не прети никаква опасност, као да би била најмирнија времена — приређују бучна весеља н забаве ради разоноде краљице и шезиних дворских дама. Тек кад са југа стигоше вести о покретима турских армија прекинуше се забаве краља и његових дворјана. По неке избеглице с југа причаху страшне ствари о султановој големој војној сили. Гласници притешњених јужних тврђава тражс хитну помоћ. Краљевска влада тек се сад сетила да би требало нешто предузети против турске најезде. Крајем јуна сазива краљ држ. сабор. 1 ) Великаши одмахпомишљаху на страну помоћ. Права фикс-идеја беше схватање да земља није у стању сама својом сопственом снагом да се брани. 29 и 30 јуна издаје краљ мноштво диплома у којима моли помоћ од папе, немачког цара, аустриског надвојводе Фердинанда, Млетака, чешко-моравских сталежа, Хенриха VIII енглеског, Сигисмунда пољског, Фрање I француског и Вел. Емануила португалског краља; тражи дакле помоћ скоро од целеЕвропе. Потом је сабор решио да се позове под оружје племство, жупаније и градови. За зборно место онима из Подунавља би одређена Толна, онима из Потисја Сента. За набавку топова, осталог оружја и барута требало је новаца. Како да се новац створи — то питање сабор не може да реши. Државна благајна, као увек, беше празна. Сам двор се једва издржава ситним позајмицама, подигнутим на терет краљевских добара. Као дар с неба дође богата оставштина, 15 јуна умрлог, примаса Бакоца у износу од 40.000 златних форината, коју је своту покојник наменио за појачање пограничних тврђава. Највећу бригу задаје саборлијама избор врховног заповедника војске. О избору Јована Запоље, тадашњег ердељског војводе, на тај положај

0 Коуасћјсћ: бирр1ешеп1;ит ас! УезИ&Ја Сошћјогит II 501—502. Овај сабор је ваљда тек 8 јула отпочео свој рад, — 'У/а^пег: 01р1ота1:аг1ит СотНаШз 5агоб1еп813. Розопјј 1780, 548,

многи великаши ни да чују. Палатнн Батори беше најпозванији за врховног заповедника. Али великаши нису били наклоњени том старијем господину, оптерећеном многим манама и недостатцима, Сам Батори се баш тада спремао за сво : е венчање са мазовском принцезом. Његова свадба беше преча за њега него војна. Понуда је учнњена Павлу Томорију; он је одби, увређен што му није дат авраниски приорат. После душг консултовања и дискусија главно заповедништво би поверено палатину Баториу, који се нерадо прими. Иако беше збрка, хаос у сабору, у једном се сви сложише: Београду и осталим утврђењима треба хитно помоћи. Но зато је потребна била међу осталом дунавска ратна флота. Тек сада пада на памет великашима да капетан Шајкаша истина постоји (Стеван Реваи од 1515 г.) али шајкашких чета нема; та оне се већ 1518 године растурише због неисплаћивања њихове принадлежности. Саборлије излише свој гнев на капетана Реваја; макнуше га са положаја, јер, тобоже, због његове немарности разиђоше се шајкаши. За шајкашког капетана би постављен брат палатинов, Андрија Батори, с налогом да одмах сакупи Шајкаше и притекне у помоћ притешњеном Београду. Но стављање у течај плате Шајкашима, набавка топова, барута и провианта — које због оскудице у новцу, које пак због нехатности држ. благајника — све је то ишло споро, тромо. Па и сам нови капетан касно се лаћа свога посла. 27 јула налази се он у Чанаду; одатле покушава да сакупи Шајкаше из Потисја и Поморишја. Покушај остаде без успеха. Из Чанада се у августу враћа у Будим, и, пропустивши много времена, тек у зло доба креће се он са три брода и неколико шајки и 600 људи, које су опремили грађани из Пеште и Будима, низ Дунав, поневши собом неколико мањих топова, секира и др. опреме. Код те флоте се налази и Ђорђе Сремац, кроничар тога доба. Ова експедиција ништа није учинила. Батори није могао сакупити подунавске Шајкаше; с тако малом снагом није се смео н:и спустити на Доњи Дунав; шта више, у пристаништу Бата (Бата), где је душ боравио, људство, поведено из Будима, почело је бежати са бродова. Средином септембра, када је Београд већ давно капитулирао, још увек се Батори налази у Бати. Најзад се спустио до Ердевика, ниже ушћа Драве, и ту је очекивао краљеву војску 2 ). Тада је септембар

-) Сеог&и бјгшјепзјз: Ер1з1о1а с1е регс1Шопе ге§:пј Нипд. Ма§у. Тог1, Еш1. 1гок I. 96—99.