Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 4»

биљну опомену. Што се тиче конво ја, то могу само потврдити мишљен>е претседника Рузвелта: „Конвој значи пуцање". Пошто, према самим америчким прнзнањима, товар бродова у конвоју претставља товар за заплену, то прелаз на овакву врсту система конвоја не би био неутралан лоступак у међународном смислу, чак ни у смислу утовора коЈе су Сједињене Америчке Државе закључиле, него отворен ратни поступак и један јасан неизазван напад. Немачке поморске снаге биле би, дакле, овлашћене да према тим носачима товара за заплену поступаЈу на основу одредаба ратног поморског права, па би, ако би биле спречене да то право извршују, у случају потребе морале да се послуже оружјем против америчких ратних бродова. Што се тиче такозване патролне делатности, и њен нападачки карактер је утврђен. Пошто не може бити говора о некој нечачкој опасности за Америку, а с обзиром да тај систем већ сада практично претставља помагање британског противника, неопходно ,је потребно и неодложно да се упутн упозорење у погледу његовог проширења. Овај систем ни досад није служио одбранбеним циљевима безбедности Америке, него обавештајној служби у корист Енглеза. Као жртве тог система пропали су немачки трговачки бродови, као на пример, „Колумбус". Ни од једног комаиданта немачког ратног брода не може се захтевати да везаних руку дозволи да један америчкл ратни брод обавести противника о његовом положају, нарочито не онда када га овај амерички брод прати тако дуго док не окупе јаче британске оружане снаге, које ће га не само спречити да изврши свој задатак него уништити и брод и посаду. Капетан се у том случају, као и у случају конвоја, налази пред активним ратним поступком и, на основу одредаба признатог ратног права, овлашћен Је да позове дотични брод да обустави непријатељски поступак или да га, у случају потребе, на то присили оружаном силом. Том приликом хтео бих да се дотакнем још једне друге тачке. Неутрална трговачка пловидба упозорена је још пре дуже времена на то да не плови са угашеним фаровима, лошто се иначе, услед могућности да се она замени са непридатељским ратним бродовима, излаже нелосредном нападу. То важи у још већој мери за неутралне ратне бродове. При садашњем стању модерне ратне технике потребно је, у интересу сопствене безбедности, да се отвори паљба на сваки неосветљени брод. ОнаЈ коЈи и поред тога путуЈе угашеним фаровима има нешто да сакрије, има зле намере и због тога мора да рачуна на напад без опомене. Онај коЈи, и поред познавања ове стварне и међународноправне чињенице, ипак иде у сусрет опасности, чини то на своЈ ризик. Пошто се рат не приближује Америци, то Је америчка странка рата приморана да лута хиљаде морских миља иза рата и да тражи опасност далеко од обала Америчког Контииента, да би се прогласила нападнутом и могла да изазове жељене инциденте. Немачка ратна флота неће дозволити да тиме буде спречена у извођењу својих задатака. Одговорност за овакав евентуални сукоб лежи искључиво на плећима оних који свесно иду онамо где се пуца, не обазирући се на немачке опомене, нити на вољу већине америчког народа". Одјек ннтервјуа велаког адмира.та Редера у Токиу Токио, 26 маја (ДНБ) Интервју који је велики адмирал г. Редер дао берлинском дописнику Агенције Домеј, наишао је овде на наЈживље интересовање а целокупна штампа објавила га Је под крупни насловима. Иако Још недостаЈу коментари, ипак наслови доказуЈу какав се значај придаје изјавама великог адмирала г. Редера управо у овом тренутку коЈи се сматра као озбиљна и последња опомена упућена на адресу Америке.

Погинуо као витез бсз страха и маис ОпрошШај немачког ваздухопловсШва од ГенсралоберсШа ГрауерШа, поганулоГ у ваздушној борба над бнглсском Од ратног избештача Ериха Менцела Војиште. 26 маја (ДНБ) Пред једним хангаром вију се заставе на пола копља. Пред улазом стоје два апнона која су често летела пут победе. Сад нм елисе показују пут свечано издрапнране унутрашњости хангара, где су поставл>ени катафалци са посмртним остацима генералобрста Грауерта и чланова посаде која је са њим изгинула. Официрн н подофнцири врше почасну стражу поред катафалка. Немачко војно ваздухопловство спрема се да достојно допрати до вечног боравишта једног од својнх најспособнијих и најхрабријнх ратника н команданата. Ве1> је давно превалнло подне. Мутан и облачан мајски дан даје нарочити оквир овој тужној свечаности. Стиже почасни батаљон. Постројили су се ваздухопловни официри, подофицири н војннци. Комодори ескадра, команданти група и командирн ескадрнла улазе у унутрашњост хангара, где се генералитет клања сенима погинулнх јунака. Праћена маршалима Милхом и Шперлеом, одлази до свог места у дворани удова генералобрста Грауерта. За њом иду породице осталих чланова посаде, који нзгибоше поред свог команданта. Међу многобројним присутним личностима запажају се маршал Кеселринг, главнокомандујући II ваздухопловне флоте, главнокомандујући немачких трупа у ФранцускоЈ, командант ваздушне зоне Белгија-Северна Француска, претставник немачког амбасадора у Паризу и други внсокн офнцирн војске, морнарнце и ваздухопловства. Достојанствену тишину овог светишта војничке славе и војничког поимања дужностн прекидају звуцн жалосног марша из „Сумрака Богова", који свира музика војног ваздухопловства. Под утнском тих мелодиЈа које задмру у област која не зна за дан н час, велики броЈ ожалошћених још већма осећа узбудљивост овог тренутка. Музнка Је престала. Маршал Шперле ступа пред пет ковчега н поздравл>а их маршалском палицом. Као прави ваздухопловац и прави маршал налази Језгровите речи да би оцртао јуначку и војничку величину погинулог команданта корпуса: „...Генералобрст Грауерт н чланови његове посаде изгинули су над боЈиштнма на којима се Грауерт борно већ пре 20 година. Двадесет годнна служнли смо заЈедно, све до овог тужног часа. Повезани најверннјнм другарством, сарађнвали смо на стварању војног ваздухопловства." ВоЈничкн кратке али изразите су речи којима маршал Шперле истиче заслуге погинулог генералобрста за ваздухопловство, најјаче оружЈе немачке воЈне силе. Затим маршал Шперле наставља: „Ваздухопловни корпус којим је командовао овај знаменити генерал прокрчно Је XIV армнји пут ка победи. А сад се тај корпус већ десет месеци борн против Енглеза, нашнх душмана и смртних непријатеља. ИсториЈа ратова имаће једног дана да оцени колико Је Јуначких подвига и херојских дела почињено од посада авиона коЈи се боре у саставу овог корпуса. Генералобрст Грауерт био Је као воЈник, као старешина и као вазда брнжни командант корпуса у свему прнмер своЈој Јединнци. Н>егово лично држање дало Је корпусу полета за најзнаменитиЈе подвиге. Генералобрст Грауерт погинуо Је као војник, као прави старешнна, као витез без страха и мане, најверније нспдјек пропасти »Худа« у Јужној Америци Буенос Аирес, 26 маја (ДНБ) Аргентнна Је Јуче прославила 131-у годишњицу своје самосталностн. Нарочито величанствене су биле манифестаЦиЈе у престоницн, где Је у суботу увече претседннк Аргентине г. Кастил>о, у белоЈ сали владине палате, приредно банкет у част дипломатског кора. Службена прослава почела је Јуче пре подне благодарењем у катедрали. Штампа је у знаку ове прославе, алн у исто време поклања највећу пажњу вести о уништењу британске бојне крстарице „Худ", коЈе означују као велнки губитак угледа британске поморске снаге. Исто тако гласе коментари у осталим Јужноамернчким државама, у којима је оваЈ догађај такођер објављен у сензацноналноЈ форми. Критски заливи гробља енглеских бродова Берлин, 26 маја (ДНБ) пемачки нзвнђачки авнони приметили су 24 маја у Једном заливу на Крнту велики енглескн брод-тенк, сав у пламену. Велики облаци дима показали су да је брод готово немогуће спасти. Осим тога [фимећена су 4 потопљена транспортна брода, чиЈи су јарболи, поред већ потопљених бродова, стрчили изнад воде. Склоништа енглескнх бродова, после њиховог бекства нз грчких прнстаништа, била су већ недељама цнљ немачких ваздушних напада, у току коЈих Је уништен великн броЈ бродова, тако да су ови заливн постали права гробљл бродова.

пуњуЈући дужност према Вођи и отаџЗатим из наЈпозваниЈих уста чуЈемо оцену војничког рада и осталих чланова изгинуле посаде. Не може уопште бити лепшег признања него што Је ово коЈе им одаје маршал Шперле. За војника, каже маршал, за борбу и подвиге наших погинулих другова, важи реч немачког песника: „Оно што Је прошло не враћа се, али светлост падајући, светли пут вечности." Командант III ваздушне флоте са уздигнутом маршалском палицом обраћа се члановнма породице изгинулих, изражавајући им најдубље саучешће поводом велике жртве коју су принели на олтар отаџбнне. Маршал г. Милх потом полаже венце у име Вође РаЈха и Врховног Команданта и у име маршала Рајха, главнокомандуЈућег воЈног ваздухопловства, изражаваЈући уЈедно породицама саучешће у име Вође Рајха и маршала Рајха, поручујући им да воЈно ваздухопловстао никад неће заборавити људе и Јунаке што потекоше из породица Грауерт, Кениц, Шлезингер, Риве и Розе. Редом присутни генерали полажу венце у нме највишнх команди воЈске, морнарице и ваздухопловства. Ковчези су сад потпуно прекрнвени цвећем н свежим зеленилом. Секунди дубоке тншине настају. Почасни батаљон поздравља у ставу мирно, а присутнн официри принелн су руку капама. Музика свира традициоиалну песму о „Добром другу~. Шест офииира днжу ковчег генералобрста коЈи Је погинуо вршећи до најузвншениЈе мере своЈу дужност и коЈи сад полази на своЈ последњи пут. Тешка противавионска артиљериЈа врши почасну паљбу. Са овог ратног аеродрома коЈи као каква тврђава надвнсује француски град, што се под њим шири, води пут ка немачком војном гробљу које потиче Још из времена светског рата. Овде ће генералобрст Грауерт битн сахрањен. Колико ли ће његових другова из велнке борбе народа од 1914/1918 овде лежати поред њега. Улази у редове непрегледног роЈа Јунака, коЈи остадоше бесмртни у нсториЈи немачке славе. За време погребних свечаности над гробљем је кружила ескадрнла бомбардера. Јече моторн ових победоносних господара неба — то Је жнвн симбол воЈничке величине погинулог генералобрста, а уЈедно и симбол будућности за победу коЈом ће се окончати садашња борба."

Битка код Хабаниаха Напад ирачк* авиЈација на аеродрон Санелдобана Тридесет енглеских ађиона уииштено Дамаск, 26 маја (ДНБ) Извештај ирачке војске број 28 гласи: Западни фронт: борба између наших трупа, потпомогнутих ирегуларним наиионалним снагама, и непријатеља у области Хабаииах <и Фалужа бесни од јуче без прекида даље. Са ирачке стране предузети су разни напади на неприЈатељске саобраћајнице иза фронта. Једна ирачка извидница која се на друму од Рамадиа за Рудбу сукобила са колоном непријатељских оклопних кола извршила је напад и наневши неприЈатељу губитке на терала га у бекство. Јужни фронт: Наше снаге, потпомогнуте нерегуларним трупама, одбиле су неприЈатељску офанзиву против наших положаја код Маквила и Хуриде. Непријатељ се морао повући, оставивши на бојном пољу 30 мртвих и рањених. Ирачки губитци том приликом изнели су: 1 мртав и 2 рањена. Ваздушне операциЈе: Ирачки борбени авиони осули су митраљеску ватру на 30 непријатељских авиона на аеродрому. Сенелдебане. Један бомбардер типа „Велингтон" запаљен Је, док Је велики број осталих авиона оштећен. Осим тога ирачки авиони напали су јужно од Хабаниаха Једну непријатељску артилериску колону. Неколико непријатељских авиона запаљено је, а три топа су оштећена. У близини Хабаниаха бомбардована су два даља енглеска авиона, од којих Је један запаљен. Један ирачки авион морао се спустнти иза фронта, не претрпевши никакву штету. Ирачке полицнске снаге и даље су господари ситуације у западним пустињским пределима.

Овај рат е једна револуција из које ће произићи једна подмлађена и срећнија Европа, рекао је Лавал

Парнз, 26 маЈа (ДНБ) У једном интервЈуу, коЈи Је дао претставнику „ЈунаЈтед Преса м у Паризу, г. ПЈер Лавал изнео је нсцрпна обавештења о францускоЈ политици и претњама Сједињених Америчких Држава против интегритета француског колонијалног царства. На ручку коЈи Је у недељу приређен у част днректора „Ле Нуво Тан", Жана Лишера, поводом његове 25-годишњице новинарске делатностн, г. Лавал је прочитао ова излагања упућена на адресу СЈедињеннх Америчких Држава. У француским круговима овим излагањима придаје се највећи значај, пошто је то први јавни иступ г. Лавала после његовог повратка. Г. Лавал је нарочито указао на чнњеницу да му се чини као да је, после прнмирја, неспоразум између Сједињених Амернчких Држава н Француске постао правило. Главна брига Француске је одржање јединства ИмпеРиЈе. Сједињене Амернчке Државе морају прнзнатн да за време рата нису помагале Француску и да на таЈ начин сносе део одговорности за француску несрећу. Према ЈедноЈ вести „Јунајтед Преса 44 , америчка влада нма намера и планова протнв француских поседа у Антилима и против Дакара. Од поштених људн, којн се не плаше истине, потребно је тражити обавештења о оправданости једне такве акциЈе. Г. Лавал је подвукао да Је тренутна затегнутост између Француске и СЈеднњених Америчких Држава заснована на озбиљннм неспоразумнма, па је потсетио на то да је претседник СЈедињеннх Амернчких Држава, после састанка у Монтреалу, крнтиковао држање Француске у једној посланици упућеној маршалу Петену. Г. Лавал Је затим прочитао ноту којом је он тада, у име шефа државе г. Петена, одговорио Вашингтону, а у коЈоЈ се констатуЈе да Је француска влада увек умела да сачува незавнсност своЈнх поступака. На једном другом месту ноте каже се: „С друге стране, Енглеска Је према ФранцускоЈ и њеној владн заузела став који францускн народ не може да дозволи." „Паћеничкн пример моЈе земље даје ми данас право да амернчком народу кажем да размисли о судбннн Једне пријатељске земље, коЈа Је у септембру 1939 године увучена у рат, коЈн Је унапред био изгубљен" — рекао Је г. Лавал. Често помнњанн аргумент Сједнњеннх

Амернчких Држава да оне хоће да уђу у рат да би ослободиле Француску, г. Лавал је одбацно констатацнјом да би то било у супротности са животним ннтересима Француске. Он Је прнступио преговорнма са Немачком, после прнмнрЈа, чврстим срцем и руковођен једнно љубављу према својоЈ отаџбини. „Ни у једном тренутку, ни једним гестом, нити каквим предлогом Немци ннсу заузелн став, коЈн би увредио моЈ понос као Француза", рекао је г. Лавал дословно, па је додао да Је у Монтреалу 2 сата разговарао са Вођом Рајха. Тамо Је утврђен општи прннцнп сарадње Француске са Немачком. Мнр коме се нада н у којн верује после састанка са Вођом РаЈха Јесте мир частн н праведности, мир који Француској омогућуЈе да лоЈално учествује у великоЈ полнтицн сарадње у новоЈ Европи. Тај мир претставља цнљ сарадње са Немачком. У случају ако би Француска одбнла да прнхвати руку коју јој Је Јединственим гестом пружио Вођа Рајха, наступио би мир распарчавања н разарања. Говорећи о амернчкнм аргументкиа који се односе на демократнју Француске, г. Лавал је изјавио да је овај рат друкчиЈи него раннјн. Овај рат Је Једна револуција нз коЈе ће произићн Једна подмлађена н срећннја Европа. Ако се под демократнЈом разуме оно што Је у ФранцускоЈ било познато, а чему се наЈвећнм делом нма припнсатн тренутна несрећа, онда се може рећн да Француска сигурно нма доста од свега тога н не дозвољава да се за то водн борба. Француска ће изграднтн Једну нову и здраву републику. У односу са свима великнм државама Француска има да испуни два задатка: пре свега да обезбеди мнр, а затнм да изгради свој социјализам, како би отклонила незапосленост, несрећу н неред. Обраћајућн се непосредно Амернканцима, г. Лавал Је завршио овнм речима: „Немогућно Је замислнтн да Сједињене Амернчке Државе, у тренутку наЈвеће беде Француске, у далекнм француским поседнма жеде да замене тробојку америчком заставом. Француска може у скороЈ будућности да постане спона нзмеђу Новог Света н Нове Европе. ОваЈ задатак може међутнм да нспунн само ако приступи отвореноЈ и јасној сарадњн са Немачком, ■ то без нкаквих задњих мнсли."