Osnovi fiziologije

186 ОБРАСЦИ ИСХРАНЕ

Најзад, Васшиз ратогторћи5 троши слободни водоник, који, изгледа, служи на органске синтезе, и који се, затим, сагоревањем претвара у воду.

Овде морамо најзад поменути и особен начин исхране микроорганизама који могу да употребе гасовити ваздушни азот на синтезу азотних органских једињења. То су микроорганизми који живе у симбиози са вишим биљкама, легуминозама, на чијем корену граде квржице.

У. Анаеробни живот. |

Кроз све типове исхране видели смо да се провлачи једна заједничка ствар, а то је, да живоме бићу треба хемијскога по- | тенциала. једнима тај потенциал даје органска материја коју су други организми саградили, други га извлаче из органске материје коју су сами синтетизовали помоћу светлосне енергије, трећи је извлаче из свакојаког органског и неорганског мате-

рт

ин и. а

Живот је риала. | Ен До сада смо видели, да се хемијски потенциал, ма како

вика. _ разнога порекла био, ослобођава сагоревањем, или оксидовањем, материје која га је садржавала. Али ни потрошња ки. еоника није општа црта свих живих бића. Постоје организми који могу живети и без кисеоника, а неки чак и не могу живети у присуству тога гаса. То су анаеробни организми; они живе анаеробним животом. На пример, квас, нарочито кад је у заклону од кисеоника, извлачи потребну хемијску енергију из реакције која се састоји у цепању гликозе у алкохол и угљендиоксид :

Сб Но О; = 2665 5 (655 ОН + 200; - 33 кал.

Ру о иу Ре

зидани ЛИ а а