Osnovi fiziologije

188 КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ

У хлорофилних се биљака гради органска материја, беланчевине, масти, угљени хидрати и др., из неорганскога градива: минералних соли, угљендиоксида, воде. У животињскоме организму органска се материја разорава; угљени хидрати и масти потпуно, тако да вода и угљендиоксид који происходе од њихова сагоревања могу поново послужити биљци за синтезу истих једињења. У томе случају имамо једно врло уско коло у коме круже угљеник, кисеоник и водоник.

Беланчевине пак, као што знамо, дају у животињскоме

Кружење организму, поред воде и угљендиоксида, који се могу одмах вратити к биљци, и азотне производе, које хлорофилна биљка не може употребити: то су разни азотни састојци мокраће, међу којима су најважнији уреа, урска киселина, апантоин, кре-атинин и хипурска киселина.

Та тела садрже још извесан део хемијског“ потенциала беланчевина. И он ће бити искоришћен. Извесни м'Хроорганизми снабдеваће се њиме и тиме ће та тела бити упроштена. Видели смо већ, да се уреа на тај начин претвара у амониак. И други азотни састојци мокраће претварају се такође, посредно или непосредно, у амониак. Тиме је азот већ подобан да га зелена биљка употреби и да затвори на тај начин коло његових метаморфоза. Али знамо, да и амониак може бити врелом енергије, и да ту енергију искоришћују микроорганизми који га претва„рају у азотасту киселину, и да ова најзад даје свој хемијски потенциал другим организмима који азотасту киселину претварају у азотну. И тако се азот беланчевина налази најзад у виду нитрата, те ће моћи послужити биљци на нове синтезе беланчевина. Очевидно је, да се то кружење материје може вршити само док сви чланови одигравају своју улогу, иначе би наступио зазастој кружења, т. ј. гомилање материје у једноме облику.

Горе смо изложили једно коло којим угљеник и азот круже у природи. Али то се кружење може вршити разним путовима. Органске материје биљнога порекла не морају проћи кроз животињски организам. Оне могу непосредно пасти пленом микроорганизама и тада се распадају и оксидују дајући врло различне производе, али на крају крајева опет налазимо производе које хлорофилна биљка може употребити. Неки микроорганизми могу ослободити у гасовитом стању азот органских материја. Па и у томе случају азот неће избећи кружењу, јер знамо да постоје микроорганизми који, удружени са вишим биљкама, узимају ваздушни азот и њиме граде беланчевине.