Osnovi fiziologije

ГЛАВА ПРВА Оптицање крви

У организама сложеније грађе, материалне се размене не Упутраш-

ња среди-

могу непосредно вршити између њихових ткива и спољашње плота по средине. Док амеба прима непосредно кисеоник из течне Сре о дине у којој живи, и тако исто непосредно истура угљендиоксид, сложени организми садрже у себи течну, унутрашњу средину, која посредује у разменама ткива са спољашњом, течном или гасовитом средином. Ћелије организмове живе у

тој течној унутрашњој средини као што амеба живи у капи воде.

Да би унутрашња течна средина могла испунити своју улогу посредника, она мора оптицати, кружити по организму, да би узастопно долазила у додир сваке ћелије организмуве и спољашње средине, тетиме одржала везу између спољашњега света и организмове унутрашњости. ноћ

Између организмових ћелија и унутрашње течне средине ои ЊЕ врше се непосредно размене материје, као оно између амебе и есредводе у којој живи. Према томе, унутрашња се средина мора обнављати, јер би се иначе брзо заситила ћелијским излучивањима, док би из ње понестао материал потребан животу ћелија.

Да би се то остварило, крв при своме оптицању долази у извесним органима у додир или у везу са спољашњом средином, и на тај начин се врше размене између тих двеју средина. Дошавши у плућа, крв се ослобођава угљендиоксида што га је од ткива примила а снабдева се кисеоником атмосферским; од апарата за варење, који је непосредно у вези са спољашњом средином, крв прима органску и неорганску храну, док пролазећи кроз бубреге ослобођава се органских и неорганских производа ћелијскога излучивања, која су у виду мокраће избачена у спољашњу

средину. Унутрашња је средина дакле посредник између оргаИв. Ђаја: Основи Физиологије, 13