Osnovi fiziologije

СРЦЕ : 207 ликом на ластина гнезда, по три на броју, чија је шупљина окренута ка артерији, на чијем су зиду једно до другога причврћена.

Кад крв потиснута контракцијом десне коморе покуља на плућну артерију, сигмоидне валвуле не спречавају јој протицање, али када се комора почне ширити и у њој крвни притисак смањивати, тада крв тежи да покуља у супротном правцу, тј. из артерије ка комори; али тиме крв рашири све три валвуле, које се приљубе једно уз друго и затворе отвор. Сличне сигмоидне валвуле налазе се и на почетку аорте, које спречавају враћање крви из тог суда у леву комору. Остали крвни судови немају правих валвула на своме уласку у срце.

Судови који полазе од срца гранају се све више у све тање гране у колико се више удаљују од срца, и најзад се у ткивима и органима разрешавају у мрежу врло танких судова, чији пречник износи 6—12 хиљадитих милиметара а који су састављени само из једне танке мембране, која пропушта крвну пласму и кроз коју се могу провлачити бела крвна зрнца својим амебоидним кретањем (диапедеза). Ти микроскопски судови зову се капилари. а

Капилари су увек с једне стране у вези са артеријом, која доноси органу или ткиву крв из срца, а с друге стране су у вези са веном, која одводи крв из тог органа или ткива ка срцу.

Са физиолошкога гледишта важно је да су артерије и вене еластични судови; артерије су еластичније од вена иту особину дугују многобројним еластичним влакнима што их садржеу својим зидовима. Артерије и вене садрже мимо еластичних влакана и многобројна кружна мишићна влакна, чије контрактовање смањује пречник судова. Прва влакна преовлађују у дебљим артеријама, док друга преовлађују у тањим. Најзад треба још забележити, да се дуж неких вена налазе многобројни залисци (сл. 46), који спречавају одступање крви у тим судовима. Те су валвуле нарочито многобројне у венамау којима крв тече у супротном правцу од земљине теже (вене ногу и руку), а нема их у венама главе и врата.

Срчани мишић ритмички се згрчава (контрактује) и опружа. Згрчивши се постаје краћи те и срчане шупљине постају мање, а притисак у њима већи, те је крв из њих истискавана. После сваке контракције, мишић се опружа, шупљине се повећавају, притисак се у њима смањује, те крв покуља у њих. Али се то ритмичко мењање запремине срчаних шупљина не врши истодобно у предкоморама и коморама, већ се контрактовања преткомора и комора нижу једно за другим; али се обе преткоморе

Капилари,

Артеријеи вене,

Систола и диастола.