Osnovi fiziologije

5тапшио- | ове везе.

Периодична надражљивост миокарда.

5 = ср

ОПТИЦАЊЕ КРВИ

У прилог хипотези, да од тих ганглија полазе надражаји срчанога мишића, говори чињеница, да се врх жабљег срца, који не садржи ганглија, престаје ритмично контрактовати кад се пре-. секом одвоји, док остатак тога органа и даље ради. О улози срчаних ганглија обавештавају нас и 5Тапп!и5-ове везе (сл. 31). Ако се жабље срце, које је на своме месту у организму, опаше и притегне једним концем на граници између венскога синуса и десне преткоморе (сл. 31. В), тада срце стане у диастоли док венски синус и даље куца. Постави ли се одмах затим друга веза између преткомора и коморе (сл. 31 С), тада комора почиње поново куцати, док преткоморе остану непомичне. Ове се чињенице овако објашњавају: При првој вези, Ремакова

Слика 31. За пп!и5-ове везе ((. и 17) 1. преткомора. 2. комора. 3. венски синус.

ганглија остаје са стране венскога синуса, тако да се делање те ганглије ограничава на тај део срца, док друге две ганглије делују на остале делове срца. Венски синус куца даље и кад је прва веза постављена, јер од Ремакове ганглије полазе надражаји за тај синус. Преткоморе и коморе пак престају куцати, јерБидерова ганглија, која надражује тај део срца, није у своме делању довољно јака да надвлада супротно делање Лудвигове ганглије, која кочи срце. Кад се постави друга веза, између преткомора и коморе, тада преткоморама влада једино Лудвигова ганглија: стога их ова укочи у диастоли. Комором пак влада само Бидерова ганглија, чије дејство није више поништено претходном ганглијом; стога комора поново ради пошто је друга веза постављена.

"Пошто смо утврдили, да срце има у себи механизам који га покреће, питање је сада: зашто се миокард, срчани мишић, ритм ично грчи2 Видећемо даље кад будемо изучавали физиологију мишића, да та ритмичност не почива у ритмичности надражаја које