Osnovi fiziologije
срчани мишић прима, већ у периодичној надражљивости " тога мишића. : У
Овде ћемо само поменути да је срчани мишић у току срчане револуције наизменично надражљив и ненадражљив. За време систоле срчани је мишић ненадражљив: сви надра-
жаји који у том делу срчане револуције падају на њега, без“
икаквога су утицаја. Као што видимо на кардиограму жабље срчане коморе (сл. 24), надражаји 1, 2 и 4, који су падали за време систоле, нису утицали на даљи ток срчаних контракција, док су надражаји 3,5 и 6, који су падали у разним тренуцима диастоле, изазвали надодане контракције (а, 6, с) којима следује накнадни одмор К. Према томе један непрекидан надражај, тиме што је срчана надражљивост испрекидана и периодична, делује као низ испрекиданих и ритмичних надражаја.
Срце може, као што видимо, радити и кад су све његове везе са организмом прекинуте. Било би пак погрешно из тога закључити, да је срце у организму независан орган. Срце је у ствари присно везано за живчани систем, тако да многи чиниоци у организму могу тим живчаним путем утицати на рад срца:
Срце прима двојаке живце: једни убрзавају његов ритам, други га успоравају. Срце прима живчана влакна која припадају симпатичноме систему. Та симпатична влакна долазе срцу
Слика 32. Ови графички цртежи показују како у пса надражај (Е) симпатикуса про-
изводи убрзавање срца и у исто време умањује његове еистоде, >
од последње вратне и од прве грудне симпатичне ганглије. Те су ганглије опет примиле та влакна од вратне и леђне кичмене мождине. Надражи ли се вратни симпатикус, који садржи срчана
+
Убрзавање срца: срчани симпатикус ,