Osnovi fiziologije

Срчани

рефлекси,

Срчани отрови,

222 3 ОПТИЦАЊЕ КРВИ

завају или успоравају срчани ритам: радост, несрпљиво очекивање, и др. убрзавају куцање срца,јдок га страх, љутња и др. успоравају. То дејство узбуђења на срце узрок је те се тај орган сматра средиштем наше осетљивости.

Живци срчани могу и рефлексним путем деловати на срце.

Бол успорава срце. Јаки болови што их производи жучни камен могу изазвати застој срца, синкопу срчану. Удар у трбух може

Слика 35. Е Опадање крвнога притиска у зеца кад се надражује пегуш5 дергез5о г1Ц5.

такође изазвати рефлексним путем застој срца: ударац писаљком по откривеној утроби једне жабе изазива кратак застој срца (рефлекс О0112-а); мишићни рад, као што је свакоме познато, Ба срце, итд.

Живчано средиште преко којега се врши кочење. срца налази се у продуженој мождини. Томе средишту долазе они разни надражаји који изазивају кочење срца, пак преко њега прелазе на вагус. Али то срчано живчано средиште може бити и непосредно надражено: хлороформ, на пример, кад се налази у крви,_ надражује га. Отуда при хлороформској анестезији успоравање па чаки застој срца који_ може бити кобан. _

=== УКивчано средиште убрзавања срца налази се такође у про-

дуженој мождини и оно се може непосредно електрички надражити. Изучавању срчане физиологије доприносе разни отрови. Поменимо атропин и пилокарпин. Први укида дејство живчанога система који кочи срце (7427); други укида дејство система који убрзава срце (симпатични систем). Помоћу та два отрова може се, при изучавању срчане живчане физиологије, искључити један од његова два система. Видећемо даље да атро-_ пин и пилокарпин делују на супрот један другоме где год-се-на-—_---

~