Osnovi fiziologije

Брзина протицања крви.

Капиларни крвоток,

224 ОПТИПАЊЕ КРВИ

Према томе можемо одмах закључити да крв не протиче истом брзином у свима деловима апарата за крвоток. Крв ће најбрже протицати у великим крвним судовима, артеријама и венама, а најспорије у капиларима, као год што река брже протиче онде где је уска а спорије где је широка. Истина је да су капилари најужи судови, али су тако многобројни да је, као што рекосмо, целокупна површина њиховог пресека већа од целокупне површине пресека других судова ма кога дела мреже крвних судова.

У аорти крв се креће средњом брзином од | метра на секунд; у њеним већим огранцима та је брзина од 30—40 цм. У капиларима крв мили: у жабе брзином од ' милиметра на секунд, у човека нешто брже (0,8 милиметра). У венама крв све брже тече што се више приближује срцу, али ипак спорије него у одговарајућим артеријама, а то стога што су вене махом шире од артерија (пресек шупљих вена више је од два пута већи од пресека аорте).

Брзина крви мери се апаратом званим хемодромометар, који се може само на животињи употребити јер захтева крваву операцију. У капиларима, жабе на пример, брзина крви одређује се мерећи пут што га превали у извесном размаку времена

Слика 36. Посматрање капиларнога крвотока у жабе. Р. плоча од плута. — В. шупаљ носилац од плута

за цревну окуку 1 са својом марамицом М.

једно крвно зрнце посматрано под микроскопом у капиларноме крвотоку.

Протицање крви у капиларима пружа леп призор који је лако посматрати. Довељно је изложити микроскопу згодно разапету опну коју жаба има између прстију, да би се видела крвна зрнца ношена као каквом бујицом у ускоме капиларноме суду. Капиларни се крвоток боље још посматра у цревној марамици жабе, која је у ту сврху преготовљена, као што показује слика 36.