Osnovi fiziologije

ИНЕРВАДИЈА ПЛУЋНОГА ПРОВЕТРАВАЊА 259

Центар дисања везан је за апарат плућнога проветравања живцима који инервишу мишиће тога апарата. Ти живци излазе на разним висинама из кичмене мождине, преко које су у вези са центром за дисање, и иду у разне мишиће. Френикус (пегуз рћгетсиз), који инвервише пречагу, постаје коренима од Ш, М и У вратног кичменог живца и завршава се у пречаги. Ако попречно пресечемо кичмену мождину испод поменутих кичмених живаца који дају френикус, функционисање пречаге се не укида и смрт не наступа. Ако је пресек извршен изнад френикусова порекла, пречага остаје непомична и смрт наступа после неколико тренутака. |

Живци који инервишу мишиће груднога дисања излазе из кичмене мождине на разним висинама. Попречни пресек мож-

дине паралише само оне мишиће чији живци излазе из мождине испод пресека.

Као што видимо, функционисање мишићнога апарата којим се плућа проветравају, под управом је центра дисања. Разори ли се тај центар, цео апарат престаје функционисати; делимичан прекид живчаног апарата за дисање укида фунционисање само оних мишића који су тиме одсечени од центра.

Нема сумње да од центра дисања полазе надражаји који одржавају функционисање плућнога апарата. Какви су то надражајиг Постају ли они у самоме томе центру, који би, према томе, био један аутохтони или самоуправни органе Или преко тога центра само прелазе, рефлексно, надражаји који су му дошли из некога другога дела организма 2

Да бисмо добили одговор на та питања, прекинимо све сенситивне живчане путове који би могли центру за дисање доносити надражаје: пресек кичмене мождине испод френикуса, пресек између продужене мождине и виших делова живчанога

система, пресек сенситивних корена вратних кичмених живаца,

пресек вагуса и глосо-фарингеуса (210550-рћагупреиз, 1Х лобањски живац, сенситиван). После свих тих пресека дисање се наставља још неко доба.

Значи да центар дисања не функционише као обичан рефлексни центар.

Центар дисања надраживан је непосредно крвљу која долази у његов додир. Тај је центар нарочито осетљив према количини угљендиоксида и кисеоника који се налазе у крви. Ако неколико тренутака спречимо проветравање плућа, знамо да томе следује убрзано дубље дисање, диспнеа; узрок је тој диспнеи

Надражљи-

вост цен-

тра за дисање .