Osnovi fiziologije

5

29

РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

Налазе ли се у истоме броју, реакција је неутрална. Према томе, одређивање реакције једне средине своди се на одређивање њенога садржаја у погледу Н и ОН јона. Јачина, т. |; степен киселости или алкалности једнога раствора одређен је концентрацијом тих јона. Из тога се одмах може извући закључак веома важан и у физиологији, да је садржај једне течности киселином или алкалијом, друга ствар од њене киселости или алкалности. Пошто последње одређује концентрација Н и ОН јона, то ће једна средина, која садржи мање молекула једне киселине или базе, али јако дисоцираних, бити веће киселости или алкалности од оне средине која садржи по молекула слабо исоциране киселине или базе. Активност киселина и база у физиолошким механизмима своди се готово увек на активност њихових јона; стога је од првобитне важности одредити њихову концентрацију. Међутим, јасно је, да се то не постиже титровањем када се, на пр., киселој течности додаје титрован алкалан раствор до неутрализовања. На тај се начин одређује целокупна количина киселине која је била у раствору, дисоцирана у јоне и недисоцирана, али не киселост, ацидитет, која је зависила од слободних Н јона. Одређивање концентрације јона врши се физико-хемијским методама, на којима се не можемо овде задржати. | :

Фувкцио- | Теоријом јона добива и функционисање пндикатора по-

"лави вољно објашњење. Индикатори су врло слабе киселине, т. |. киселине које су једва дисоциране у јоне (постоје и индикатори који су слабе базе). Њихов анјон пак, (катјон им је као у свакој киселини Н) одликује се тиме, што је друге боје од недисоциранога молекула. На пр. лакмус је црвен, његов анјон плав; фенолфталеин је безбојан, његов анјон црвен. Дода ли се мала количина индикатора једној киселини, тада, индикатор има боју недисоцираног молекула. Ако се сада додаје киселини мало по мало раствора једне базе, киселина ће се овом неутралисати и мали вишак базе даће једну со са индикатором (који је, као што рекосмо, слаба киселина); та ће се со дисоцирати, тако да ће се анјон индикатора ослободити; а пошто је тај анјон друге боје, то ће промена боје раствора, „Ввираж“, назначити тачку неутрализовања киселине базом. |

Према јачини титроване киселине или базе, изабрани индикатор мора испунити извесне погодбе. Прво, мора се пазити да индикатор не даје са базом со која се хидролизује: хидролизл се пак дешава када су и индикатор и база врло слаби, тако ла се со распада у своје саставне делове, у индикатори базу, и тек вишак базе даје со која се дисоцира у јоне а која производи