Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

107

нутно средиште обртања, заузимаће у опште разне положаје у равнини, у разним једно за друго сљедећим тренутдима, осим тога, оно ће се такође постепено слагати са извесним тачкама, које би чврсто са кретном сликом сајужене биле. Ако сада определимо 1" пругу, која сајужава све постепене положаје тренутног средишта обртања, (т. је: геометричко место постепени положаја овог тренутног средишта обртања). 0'. Пругу свију тачака, које су са кретном сликом чврсто сајужене, и које се постепено слажу са тренутним средиштем обртања, онда је лако видети, да се вопросно кретање слике, може произвести котрљањем ове последње пруге, са којом је слика чврсто сајужена, по првој пруги т. је: по прути, која, сајужава разне положаје тренутног средишта обртања.

За боље објаснење горереченог види пример Ј 108, Сл. 58.

Непрекидно кретање неког тела, које се равноодстојно креће са неком сталном равнином.

119. Из непрекидног кретања неке слике у својој равнини, можемо одма дознати непрекидно кретање тела, које се равноодстојно са неком равнином креће. И заиста, Код оваковог кретања тела, одстојања сваке његове тачке од сталне равнине остају стална, потоме довољио је да знамо у сваком тренутку, положај пројекције тела на ову сталну равнину. Но ова пројекција остаје неменљива, можемо је дакле сматрати као кретање неке слике у својој равнини. Почем је то тако, лако је дознати, да тренутна оса обртања, мењајући при кретању тела, од једног тренутка до другог свој положај, описује један некретан ваљак у простору, но у исто време, она описује у самом кретном телу други ваљак, који можемо узети, као да секотрља по првом ваљку, повлачећи у свом котрљању и тело, са којим је чврсто сајужен. Дакле кад се неко тело креће, за извесно неко крајно време, равноодстојно са неком сталном равнином, онда се ово кретање може произвести котрљањем — без клизања — неке ваљчасте површине, чврсто сајужене са телом, по другој ваљ-