Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

БЕОГРАД

ока Сејомс кога би осе пале ово ОББЕЊА 49 да један између точкова,

буде најмање са 1 зуба.

981. Диференциална кретања. Кад оћемо да отношење између угловни брзина буде врло мало, онда ово неможемо свакада постићи са треном обични зубчаника, са безкрајним шрафом, или котурима (рошШез). — У овом случају служимо се таковим меканизмима, који се оснивају на употреби два, у неколико противположена органа од којих један поништава скоро оно, што је други произвео. — Разлика, између дејства ова два органа је коначни резултат, и ова разлика може се начинити тако мала као што се оће. —

Меканизми овог рода спадају у тако звана диференциална, кретања. Ево неколико примера зато:

Диференциални витао. Главни део вишла састоји се из два једно до друго постављена и међусобом чврсто сајужена, ваљка Ол. 174. која има ју једну исту осу, а разне полупречнике В и 7.

Терет, који се има дизати, закачен је за покретни котур а,а два краја конопца на коме _ је котур, обавијају сеу противположеном правду око напред поменути ваљака. — У осталом

280

Ол. 174. слика представља Јасно бев даљег описа, цео механизам (састав) витла. —

Ако се витао тако обрће, да се један крај конопца обавија око ваљка већег полупречника, а одвија са мањег, и ако

означимо са с лук за који се вишао обрнуо, онда је лако видити, да ће се конопац за а Е, обавити око већег, а за аг одвити од мањег ваљка. Висећи део конопца умалиће се дакле за с (Е — 7), а кретни котур уздигнуће сеза ...... ђ = = (Е — "7),

дакле тако исто као кад би имали обични витао, кога би полупречник био (К — 7); међу тим крај ручке описаће пут