Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

19

вини пута, који би тачка за исто-време учинила, кад би се са сталном брзином о, дакле једномерно кретала.

5. Ако у првој једначини под (1) узмемо # = 1654) т, и 0, = 0, онда је Ф = == ј, нли ] = 97; дакле при једномерно убрзаном кретању, акцелерација равна је удвојеном путу, који тачка пролази у првој секунди.

6. Из прве једначине под (1) можемо лако и то видети, да се путови, које тачка пролази, увећавају као квадрати времена. Осим тога елиминирајући # средством прве и друге једначине, добијамо

9: — 0, = 2) (Ф — 2%)

а то ће рећи, да је разлика квадрата брзина, равна удвојеном производу из сталне авкцелерације и протрчаног пута.

90, Узмимо да се две тачке налазе у једномерно-менљивом кретању, но тако да се ова кретања међусобом разликују, и означимо са 0 и ј брзину и акцелерацију једне тачке, а са 2 њен пут, који она пролази за време #; нека су 9, Ј, Ф, и #, подобне количине за другу тачку, имаћемо :

ф == 4 = А и па 0 4 = === Ји отуда о __јт _ 6 _ 0 — рја 0 Ја 7 5, ДУ | О 0 Ј

Из ових једначина сљедује: 1. Ако поставимо # == #, онда ће бити 2 9

== === = Ј___ а то ће рећи:

% 0 1

Шутови, које тачке пролазе за једно исто време једномерно-менљиво кретајући се, стоје у сразмери одговарајући брзина или акцелерација.

2. Ако узмемо ј = ј, биће

7 2 “ ; ПИ а ОЖЕ. -= што ће рећи : !

= И == 2; 2 0, ., 2 И РЈ