Otadžbina

ЈЕСИ хЛ' ЧУхЛА .. ?

Јеси л' чула, душо дивна За Арапа-Бедујина ? Што по мору пешчаноме На помамном коњу своме Ж дан и ноћ сетан лута, А не види — нема пута, Нити пута нити' стазе , Од оазе до оазе . . . Знаш — кад сунце пуно жара Плане силно врх пустара, Те у живом огњу горе То пешчано пусто море, А извора нигди није Нигди нема капи једне, Да напоји мртво-жедне Груди своје усијане, Коњ и коаик да с' напије Пак да да'не , .. И кад мука ова тешка Љута мора — жеђ витешка, Коњанику уморноме И коњицу његовоме Већ додија ... Па када се тад засија: Коњанику мртво-жедном,

У простору недогледном И без пута и без стазе Слика дивна од оазе.. . П'онда нада — рајска вила На груди му болне слети, Пак му духу прида крила Те се прене — па полети: Носред жеге, посред жара, Носред песка и пустара, Нреко рова, преко стења, Нровалија и камења. .. Е тако је дуго, дуго, Дух песников, дивна друго, На препеци пуној жара, На пољани без извора, Без хладника, без одмора, Моро сетан да тумара Докле му се ка' оаза Бедујину уморноме, На обзору књижевноме Твоја слика неуказа ... Да на твоме бистром врелу Својом српском душом дане И напоји жељу врелу: Груди Сраством усијане!

чЛАДИСхЛАВ,