Otadžbina

308

ДЕНОКРАЦЦЈЛ

ГггезгзИМе, фп с1а!е (1е 1а геуо1и11оп ГгапдаГае, етрог1е 1ои1ез 1ез с 1681 шс И оп 8, (1е иа18баисе, Ле с1а88е е! тете с1е гасе, (јцј 8егуа1еи1 аи1ге1о18 сГ аррш аих рпуШ6§ - е8 ро1Шдие8. 1V езргИ ЉетосгаИџж, ^и' И еп^епЛге е!; с^и' П ргора^е е1с." — Иза Каченовског да наведемо Инглеза Бокла, о чијем значењу у данашној историјској и друштвеној науци не треба ни речи да кажемо, јер је оио свакоме већ познато; Бокл. 1 изриче са оним дубоким уверењем, које удива темељито испитивање друштвеног покрета и које уливају научним историјским методом добивени резултати, он изриче: „Јест, бујно и неодољиво нанредовање демократских назора, то је Факт, који данашњим даном нико се више не усуђује да оспори. Плашљивди и незналиде узнемирују се тим покретом; али да он ностоји, то сваки зна. Нико већ више не говори о томе, да народу узду метне или да се његовим једнодушним жељама иротиви. Највише што се још може казати, то је, да ваља највећма нрионути око тога, да се народ о својим правим интересима обавести и да се јавно мишљење »росвети; но сваки признаје, да се јавноме мишљењу већ не може више на супрот стати, чим се оно образовало." Је ли иужно да наведемо и знаменитог ФилосоФа демокрације, Токвиља? То скоро не би било ни нужно, но кад смо већ ночели неке писце наводити, тада њега не можемо муком прећи онде, где се спомињу изреке о демократском правцу данашњега доба. Но тешко је доиста из целокупног духовитог разлагања тога писца искинути по неку изреку, а да јој се тиме не ослаби снага и потпуно значење њено. Но ми се морамо овде задовољити н тиме, да за нашу цељ наведемо по нешто ма и непотпуно и искинуто из целокупне свезе. Он вели: „ХЈпе §гапс1е геуо1и1ш1 Летосга^ие 8' ор&ге рапш поиз; 1;ои8 1а уо1еп1, пшз 1ои8 пе 1а ји§еп1 ропЦ с1е 1а тете ташеге." Иа мало даље наставља: „Раг1ои1; оп а уи 1ез (Цуегз- ]'пслс1еп18 с1е 1а у1е д безсћ. <1ег СтИзаУоп 1п Еп«1ап(1 I. Вап<1. 1. Аћ1ћ стр. 434—5.