Otadžbina

4 00

ЛУЖИЧКИ СРБИ

свим је немогуће, јер Срби имају у саксонској скупштинп само једнога свог посланика. Народним учитељима, који се за свој будући позив у учитељским школама спремају, дата је само у школи буђипшнској прилика, да нешто мало српски науче, док у пруским педагошким заводима на такво што и не мисле. На гимназијама и универзитетима српски се језик не предаје, и само на двема гимназијама (у Буђишину и Хоћебузи) налази се у распореду но само као предмет за ђаке необавезан. Дакле све што се год за унапређење српског језика чини, долази са стране, нарочито из Прага. Потнуно право ужива српспи језик само уцркви, јер се Србима јеванђеље чита и толкује њихним језиком; и у самим Дражђанима толкује се јеванђеље српским језиком по четири пута у години за оне Србе, који су у тој вароши настањени или се тамо са службом налазе. Ово је уведено још 1848 године. У социјалном погледу смета напретку лужичких Срба највише та околност, што немају довољно образованих људи, који би свест у народу будили и у сваком погледу упућивали и унапређавали га. Властела је немачка. Међу сељацима има их по више доста имућног стања. У Буђишину и другим омањим варопшма, има и доста трго 1 ваца, који су добри срнски родољуби. Већи су Фабриканти само Немци, а мање српске занатлије множе се по варошима. Нема довољно српских учитеља ни свештеника. Лекара српских има врло мало, и још мање Срба има међу адвокатима и чиновницима. У религиозном погледу Срби су врло марљиви, и то како католици тако исто и протестанти. Тако н. пр. Срби празнују неке дане и свеце, које Немци не празнују. Срби лутерани у Пруској нису задовољни са државном црквом (Бап<1е8к1гсће), која их здедињава са Хелветима. За то се и иселише 1855 год. њих 500 у Тексас, где су основали српску насеобину „Сербин", п имају тамо своју српску цркву и школу. Црквених и школских српских књига имају