Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН

461

у Јевдокију, као у какво чудовиште. .. У мозгу младићевом почеше да се бркају најразличније мисли без икакве свезе . . . Ко -зна како би се крваво завршио тај састанак, да су њих троје остали још дуже сами. Срећом уђе деспота Константин. Хрисанти као да сунце сијну. Она је умела одмах да иротумачи зачуђеноме Византинцу , за што тако необично изгледа тривалски млади краљ, за што му иије прихватио поздрав , за шго му је вереница тако хладна и збуњена; она је у место своје другарице уверавала младожењу о срећи која га чека, о томе како је свет рђав па је свашта износио о познанству Јевдокијном са младим краљем. — 0, госпођо — упаде у реч заљубљени деспота ја ћу бити први који ћу вазда поштовати света осећања, која су једина могла бити основа тој пријатељској свези. Ја сам најсрећнији човек, што ми се допушта да мојим целим животом тек заслужим твоју љубав, дивна Јевдокијо! — Ја не могу обећати љубав, светли господине деспоте! — одговори лепа јадница — али вам се заклињем, да ћу вам бити верна жена ! — Ха, ха, ха! — насмеја се грохотом млади краљ али то беше тако леден смех да се од њега смрзну крв у жилама Јевдокијним — ха, ха, ха! И ти говориш о верности, блуднице једна !.. Јевдокија врисну, као да је неко ножем у прса ударио. Деспот Константин потеже мачем на Душана, али га млади краљ тако грчевито стиснуо над десном шаком, да му је од шале извио мач из руке па га бацп подалеко, и рече: — Деспоте Константине, кад год хоћеш у другој прилици готов сам, да нас двојица укрстимо мачеве, само попеси други мач, а не овај који си обешчастио, што си га замахнуо да њиме браниш једну жену која је гора од блуднице. Не мичи, деспоте, смрвићу те! Ево ти доказа за то, што рекох. И најгора, последња хетера византијска продаје само тело својб — а ова блудница овде, коју ја хтеОтаџвина I. 30