Otadžbina

В0ЈН4 УДРУЖЕЊА

481

дружина, нити беседа, 1 иа даже ни војничког листа нема! За обо , у колико се с једне стране може у грех уписати незаузимљивости самих ОФицира, у толико и онима, који недају по оћи за оваква предузећа. Него, оставимо на страну како је до сада било, гледајмо сада што да радимо. Опомињемо се, да је 1860 год. било рађено на уређењу неке војне дружине код нас, али на томе и оста. Пре 1—2 године рађени су и израђени неки статути, али се и они још не могаху досада остварити. Ал.и као да се почињемо све боље будити. Од кад је настада већа радња у нашој војсци, од онда наста и живље кретање међу самим ОФицирима. Предавања и беседе официрима почињу постепено да се јављају на нашем војничком небу. Еао скорашњи почетак- има да се у овом погледу забележи летошњи говор генерадштабног мајора и- команданта II пешачког пука г. Јована Анђедковића, који је држао оФнцирима пешачке бригаде. Ми нисмо били присутни томе говору, на за то нисмо у стању ни да кажемо о чему је и шта говорено; ади у толико више и са задовољством имамо да пребележило предавање, које је држао г. мајор Анђелковић, 31. Децембра 1874 у очи нове године, и које је предавање истина, намењено било пешачким оФииирима, али нас је било присутних из свију родова оружја и струка. Па као присутни овоме војно-дружевном говору, мило нам је да и осталим друговима који нису могли доћи, у кратко кажемо, о чему је и шта говорено. Ако смо у чему погрешно г. беседника схватили, нека нам се не замери; у хитњи је рађено, а осећамо задовољство да ово урадимо тпм пре, што су код нас ово праве реткости. Ево дакле језгре говора: Говорено је о иеШачким стројевима, и као основна правпла изведене су ове мисли и начела у кратко: 0 чети. Чета тактичка јединица. Њена јачина 150—ЗООљуди; Чета се дели на 4 вода; водови на оделења од 4—7 људи. Водни командири у средини вода.

1 Предавања и беседе које су чињене зими 1866—67 године не узимљу се у рачун, као ни предавања оФицирима 1872—73 г. и сада, која се чине, јер су то школе „по иаредби", које морају да сеслушају и у којима мора да се предаје, а не вољна удружења и говори.

2 Ова беседа није учииила аисолутни почетак у овом погледу, јер је пок инџинирски капетан Радојкић иокушао подобна предавања у сноме пионирском батаљону; али ми наводимо гевор г. мајора Анђелковића као почетак нове ере, за коју држимо, да ће се тек развити, а не ће на овом зачочетку сгати.