Otadžbina

484

ВОЈНА УДРУЖЕЊА

уверени смо, да ће се њихова патриотска издашност и у овој прилици показати, јер ће тиме засведочити да оће свесну и поуздану војску, на коју се у свако време осдонити може. Одавна се зна: Да не решава број бајонета, него број паметних глава. Знање је снага и човек онолико може колико зна, 1 рекао је умесно један од наших другова. Да ли смо имали права што смо тако говорили; или смо се преварили, — идемо да видимо. II Еад смо горње редове писали, нисмо имали уверења да ће се поменути скупови и међусобни разговори продужити како су и започети. Сада пак са задовољством јављамо, да је други официрски скуи био 29. ов. месеца, у очи Три Јерарха. На овоме скупу беседио је наш друг ђенералштабни капетан г. Мијаило Илијић. Он је читао лепу и кратку беседу, у којој су изложене ове 4 главне мисли: 1. Установљење официрског фонда за потпомагање поштених и ваљаних официра и њихових Фамилија , ако би у какву болест или изненадну невољу пали. 2. Оснивањс официрске библиотеке и користење њоме. 3. Читањс иодофицирима популарних извода, и прегледа пз историје, географије, Физике и т. д. да би се њихово знање упитомило и наука омилила; и 4. Долазење иочеш%е међу војнике, особито пред спавање, и бављење у њиховој средини, као у каквом породичном кругу, да се војници стареишнама више приближују и сроде како у мислима тако и у осећањима , те да тако и стварно војска буде једно цело нераздвојно, које једној мети тежи, као што је и по изгледу целина. Ово бп био иоглавити посао ОФицира, те да наклоност својих војника што више задобију, њихове нарави умекшају и облагороде, посао им омиле и вољу им за рад усладе. Ово су, без сваке сумње, корисне мисли, п не треба да' остану глас вапијућег у пустињи. Впдећемо шта ће се даље урадити. Ми се веома радујемо, што у нашој војсци ове установе све

1 Војии за 1868 год. Види чланак „Иисменост у нашој војсци" од штабног ОФицира Мијаила Илијића