Otadžbina

486

војна 5'дружења

Уопште у целоме говору г. беседнпк показао је такта и уметностп у пзлагању. На угодним местима навађани су карактерни цитати из страних списа, а и народне изреке и пословице, које су код српског народа утемељене и имају своје истинске цене. Ми о овом говору само толико имамо рећи, да би добро било, кад би га наше војно минпстарство у засебној књижици оштампало, и тиме ударило темељ низу подобних књижица код нас, које би, иа прилику оних код Француских и белђијских официра, не само више знања у нашој војсци распрострле, него би се оваквим радом и већа воља за рад код наших ОФИцира отворила. На послетку, имали би рећи, да оваква предавања буду заједничка за оФицире свију родова оружја и струка, једно, што циједан род оружја не прави. једну са свим засебну целину, него има неке заједнине са осталим родовима оружја; а друго, што и тако код нас још нису утемељена ова предавања и беседе, да бп се за сваки род оружја засебно држала, — него је корисније да се свима заједнички држе, тим пре, што п тако није страшно голем број ОФицира овдашњег гарнизона, да се не би могли сви на једном месту искупити. Ми само што шта овом приликом помињемо, али то стоји, да о овоме важном питању по развитак наше војске, ваља озбиљније промислити и извесна правила усталитп, а не да се и даље остане у овом провизорном стању. Ови говори не треба да се ограниче само на гарнизон београдски, него би се могли уредити бар још у Крагујевцу н Ћунрији, где повпше ОФнцира у скупу има, на би се могли састанци држати. Војии лист, који свакако треба покренути, у велико би потпомогао п олакшао ово предузеће. Оволико се до саДа на томе урадило, а да ли ће се још више и шта урадити, показаће нам најскорија будућност. Мн рачунамо хного на одушевљење и радиност наших другова, не само у овом него и у свима питањима, где год се тиче усавршења и ојачења наше како стајаће тако и народне војске. Сваки је почетак тежак. Радом и приљежањем све се даје постићи.