Otadžbina

К;ЊИЖЕВНИ ПРЕГхЛЕД

У1епас, Нз1 гаћауј 1 ропсј, §исИпа VII (1874). 1г<3а1а §а сИошбка Мзкага. ХЈгеЉо §а Аи&из! бепоа. 2а^гећ. (Свега 52 броја на четвртипи). Јавор, лист за забаву, поуку и књижевност. За годипу 1874, уређује др. Илија Огњаповић. Нови Сад. (Свега 36 бр. на четвртини). Познато је да су оба диста, којима смо горе исписади наслов, представници тако зване „депе књижевности" (белетристике) у нас. И на једном и на другом на првом месту стоји: за забаву. И ако се забави додаје још поука и књижевност , опет сама забава тодико надмаша сав други садржај, да од аене ваљаности зависи и ваљаност самих дистова, и да се тек по забави могу потпуно оценити и сами листови. Нарочито се за У1епас може рећи, с обзиром на суму забавног садржаја и особито на правац ове забаве, да је потпуно бедетристичан дист, пун витезова, девојака, месечине, љубавп — сгсобпто доста и доста љубави! Брдо смо ради да се сваки разговор о нашој књижевности изведе на чистину, за то тражимо на првом месту прецизност израза у разговору. Каже се, да су У1епас и Јавор намењени забави и поуцп (и књижевности). Не ћемо се задржати код поуке и књижевности, не ћемо правитн никакве изводе отуд што се забава одваја од поуке једним м, и што се тако навлачн сумња, да у забави не ће бити никакве поуке, него ћемо само обратити пажњу на смпсао речи забава. Шта се и шта у књижевностн не може иротурити као „забава," паисматрати као забава? Шта би могди одговорити ономе, који би вам рекао да је „ГроФ од Монте Христо" забаван роман? На и „Излишнан дгобовв Филандра и Ирпнш" на и ,Дветак дивни цвет за осетљив свет" и још сијасет књижевних грехова могу да буду забавни. И на иосдетку