Otadžbina

488

КЊИЖЕВНН Г1РЕГ.1ЕД

за читаоце по образу и подобију Гогољевог Петрушке, може да буде забавно читати ма какав комад штампане хартије. Сва „забавност" у овим случајевима зависи наравно од умне снаге иди од одсуства умне снаге дотичног читаоца. Али се већ отуда види колико сама реч „забава" није јасна и колико мало може она да покаже, какавје дист за који се зна да је забаван дист. И види се дад>е, да вредност књижевне забаве није у самој забавности и у самој занимљивости. Што се још по негде мисди, да је књижевној забави једина цељ да забавља читаоца нричањем занимљивих и чудноватих догађаја, то може бити да је од неправидних схватања саме цеди књижевне забаве, а можда се у то меша и та околност што реч забава има у обичном животу своје извесно значење, и то такво да просто прекраћз је дуго време. Еад би се и књижевна забава сведа на исто значење, кад се и од ње не би тражидо ништа друго него да растерује спдин, онда би така забава за кратко време изишла из домаша а књижевности и књижевне критике, јер би мерило за њену вредност било у дичном укусу читаоца, дакде у таком нечем што је друкчнје код сваког поједпног човека. Но ми никако не мисдимо да се и данас још могу писати таке књижевне забаве и таки романн, који би за своју одбрану имали само ту окодност што их каква гомида читадаца радо чита. Све оне развучене приповетке у којима се увек прича, како је неки прекрасан младић био заљубљен у неку прекрасну дјевицу, како је њиној срећи стајало на путу небројено много сметња и препрека , но како је, при свем том , херој приповетке најчудноватнјим начинима савладао све најчудноватије препреке и, на последњим листовима приповетке, опет се напгао са својом херојком итд., све те и такве приповетке изгубиде су данас сав кредит у свету, и осуђене су самом својом унутрашњом пустоћом на сигурну и брзу смрт. Но то није тако са свима приповеткама, и са свом бедетристиком. И баш за то што има белетристиских списа о којима се не води никакав рачун, баш зато ваља још више водити рачуна о таквој белетристици која у књижевности има своје место онако исто као што га има и Физиологија и друштвена наука. Мићемо одмах показати прави значај данашње бедетристике, али морамо најпре да одклонимо од ње једну сенку, коју у осталом само предрасуде и некритичио мишљење бацају на њу. Ствар је у томе што се белетристика на многим местима сматра као „дак еспап". Има на свету људи који налазе да имају раздога одрицати сваки озбпљни значај белетристици, п који њу