Otadžbina

КН.ИЖЕВНИ ДРЕГ.1ЕД

491

и могу дознати све те стране). Она гомида дичности, која се пред вама развија и живи у том ведиком роману, представља комбинацију разноврсних живих сида које одиста постоје у друштву и које треба проучавати може бити и пре него финикињанске старине и афричке Флоре итд. У поједииим дичностима предсгављена је ту врдина у одношају њеном са законом, са дужношћу, с грехом итд; представљено јеначедо које сдедује само заповестима своје унутрашњости; представљено је начедо које има да издржи борбу с нородичном предрасудом и с љуба вљу; представљена је идеја законитости и поретка, и, најузвишеније у роману, њена борба са врдином и резудтат те борбе. Да не отежемо разговора којп се не .уоже ни свршпти, помињемо само да је у том роману. показан и осветљен човек са свнх страна: најчпстија љубав и најирљавије дакомство, живот за другога и најгрознија грабљивост, човек апстрахиран у чпсто начело и човек „материјалист" који зна да на овом свету пди ваља јести' или бити поједен и који зна да ће моћи сварпти сва деда своја кад му се гроб над гдавом затвори; висока озбиљност н наивност која и на самрти пева и ћерета, морадна висика једнога владике у додиру с морадном висиномједног филосоФа конвентовда, жандарски појам о правди и дужности иоред високог човечанског појма о пЈ)авди и дужности... итд. итд. Колико је ту материјала за размишљање и колико је побуда за то! А то је све само један роман. Ми смо хтели показати потпун значај белетристике кад њу раде људи који су дорасли своме позиву, и за то смо пзабради велики роман чувсног В. Ига. Али нису једино белетристички послови генијалних мислиоца што чипе сиду бедетристике. Она може да буде врло корисна, може да има врло велике заслуге за напредак људске свести — коме напретку једпно и служи цела књижевност — и кад није толико узвишена, као што је нпр. у романима В. Ига, Ж. Санда, Текереа, Дикенса, Шпилхагена, Гогоља итд. Ми мислнмо овде оне мање белетристичке послове — новеле, приповетке, — у којима нити има, нити може бити ако дубоких штудија као у романима-, али које могу врдоудесно да ФотограФншу извесно стање друштва и да тако рећи буду архива за све карактерне црте данашњега времена. У таким приповеткама, које онет не смеду бити без штудије, најзгоднпје се могу сачувати сви одношаји у једном извесном друштву за извесно време. А кодико је то корисно за књижевност и за научна испитивања у опште, могло би се од прилике извести из користи коју би ми данас имали, да су нешто наши претци