Otadžbina

КЊНЖЕВНи ПРЕГЛЕД

XII п XVI века могли написати доста таких ирииоведака. Могдо би се рећи, да главне момеите данашњега друштва и данашњега времена може да забедежи статистика, ади ту се заборавља да статистика бедежи само оиште стање елемената што састављају друштво, а бедетристика мо;ке да нам иокаже живот тих едемената. Но нису засдуге бедетристике само за будућност. Тиме што дрта сувремено стање, даје нам она сиажна средства у руке да решимо и расправимо најважнија питања: како да се живи? и шта да се џади? — питања која нам задаје наш век и од решења којих зависи наш опстанак. А кодико је важно што се у приповеткама црта живот свију редова људн,.те се тако види кодико има хармоније у теду друштвеном и дознаје се у каквом одношају измеђ себе стоје поједини редови ? Нарочито високу важност имају приповетке из народног живота , јер оне сдикају живот ведпке гомиде која је данас већ у свом образованом свету призната као извор свега што има данашња цивидизација и за коју се гомнду данас ради сва књижевност! Ми смо се потрудиди да покажемо како бедетристпка има у сувременој књижевиости са свим части пуно место и како проста забава нема никакве свезе с њом. Још пмамо споменути једну важну околност, на име: да је белетристика иристуина највеКем броју читалаца. Па кад се зна, каква може да буде бедетристпка и кад се зпа, да се њом највише може утицати, онда је јасно да крптика мора врло ревњиво пратити све бедетрпстичке списе, и тражити од бедетристичких писаца много и много пажњеју посду.. Држали смо за потребно да искажемо ове мисли о бедетристици пре него бисмо прешли да прегледамо бедетристички рад Ухепса и Јавора. А посде тога, мп можемо прећи на сам тај посао. Да прво разгдедамо У1епас. У1епас је у 1874 години донео приличан број приповедака, међу којима су изворне и преведене у равнотежи, или изворне нешто надмашују преведене. Но да оставимо то па да видимо саме приповетке. Сад већ знамо каквим ћемо их меридом оцењивати, сад смо већ видели да спољашња Форма не вреди много и за то ћемо им испптнвати вредност независно од Форме. У једној ирпповетци, која се зове Пасква, читалац дознаје да се догађадо ово што иде. У сироту, и наравно врло лепу као што су све девојке у приповеткама, дакде у сироту шваљу, Паскву, заљубио се (наравно леп) мрнар Фран. Пасква од своје