Otadžbina

КН.ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

493

стране воли Франа, али Пасквина мати не верује у Франову љубав и покушава показати својој ћерди како је он лакоуман и несталан и није за њу. То све не утиче ни најмање на Паскву: она љуби идаље Франа; и одиста је за нас то веома ириродно, јер ми Паскву и не знамо другчије него као девојку која љуби. Така, с љубављу, она и излази пред нас; ми о њој више ништа не знамо. Али на скоро дође време да Пасква увиди колико су биле истините речи материне и колико је она мало познавала човека кога је тако силно љубила. То је било на овај појетски начин: богати трговац Барокпн возао се једног дана са својом ћерком (каравно врло лепом) Аделајдом по мору. Док је море било мирно читалац је могао само дознати како је то највећа пријатност на свету возити се тако по мору, извалив се на меке простирке у гондоли, гледајући плаво небо и смишљајући до каких ће се „увеселенија" носле тога доћи; али је брзо после тих невиних мисли богатога трговца стигла бура и довела у највећу опасност и трговца и његову ћерку. Куражни мрнар Фран — онај исти Фран — стоји на обали, и кад види да је опасност озбиљна, иде у помоћ и избавља трговца и његову ћерку. Пошто их је избавио, он их је отпратпо и до куће и заљубио се у Аделајду. Но иије то од његове стране била нрава љубав. Њега је заносио интерес, златан изглед да ће ностати богат човек. Рачунао је да ће (наравно лепотом) освојити „срце" госпођице Аделајде, а са њеним срцем и кесу њеног оца. Што се тиче Паскве, то он њу наравно није био са свим сметнуо с ума, али сав одношај према Паскви разрешио је врло кратким начином: шта ће ми сирота : асква ? Довољно. Шта бисте и хтели више од једнога човека о коме не знате иишта друго него да је црномањаст и да је волео Паскву а сад воле Аделајду. Писцу је и одвише лако с таким човеком; он га може упутити којим путем хоће, и лево и десно, и горе и доле, па опет нико не може томе да замери: Но да идемо даље. Фран потпуно осваја срце Аделајдино. Он јеблажен; на обали морској, при појетској месечини, (а месечина је наравно ноћу) онн се тајно састају и уверавају се о „взаимној" љубави. Пасква међу тим дознаје то и непрестано чезне и вене, као што и треба да ради девојка која само љуби, кад нема кога да љуби. Пасквина туга мучи матер и она се стара свима силама да ублажи ту невољу. Лек се јавља у облику богатога старца који проси Паскву у мајке, а Пасква, савладана материним наговорима, не поноси се, већ нристаједа пође за старога дику. Усред спремања за свадбу долази Фран, који не може да трпи да му Паскву ОТАЏБИНА I 82