Otadžbina

524

ВАСА РЕШИККТ

неке кривње добије двапаест иалида. То је момка јако осрамотило, ражали му се, па, не рекавши газди пи речн, оде у Пешту у „вербскомаиду" и врбује се за катану. Још онај даи начује то Васа, и сутра дан оде и он у „вербскоманду" да се врбује за „хусара". Био је у шестнаестој години, имерамује била тамап као што треба. Приме га. Отац љутит иде кући, заборавио је у „вербскоманди" тражити га. Мислио је, вратиће се доцније газди, ил ће кући доћи. Када се чика Игња кући вратио, чека три чегир недеље, месеце чека, но Васе нема. Бог зиа, где је већ Васа. Чика Игња доцније чује , да је његов Васа катана, ирави хусар. Дошао је један момак кући на „урлауб" од те исте регименте, и све му испричао. Чика Игња падне у велику жалост. Није шала, изгубити добру жену, тетка Сару, сад опет јединца; јер бадава, како је Васа постао хусар, прави је блудни син, изгубљен син за чика Игњу, нити хоће више да зна за њ. Сад се тек чика Игњадао на дешперат. Постао је прави мизантроп. Пре тога трезвен човек, а сад се нропио. Није трпио друге људе, већ мизаитропе као што је и оп. Газдарица и Аиица служе га. Газдарица још већма ватру нотпирује, грди Васу, и гледи како би Аницу истисла, јер оиа јсдпако за Васом плаче; но чика Игња не да Анице, опа му је сад као рањеница. Најрадије нримао је старог Јову Дениколу, бесног пемеша, илемића. Ужаспог изгледа старац, ужасаи пијанац. Седе куждраве косе, очи крваве, седе брчетине снуштене; велика коштуњава људина, канда га сад гледам. Кад се њих двоје састану, онда да чујеш диваиа! (Наставиће се.) АША Ј4Г ЊАТОВИЋ ,