Otadžbina

90

ВОДА

жемо у главноме овако разликовати: на кишну, изворну, бунарску, речну, минералну и морску воду, но ни једна од ових вода није хемијски чиста; није оно, што ми под знаком Н 2 0 разумесмо, јер свака има у себи внше или мање страних тела растворених. Количина ових страних тела различита јекод разних вода; оне дају води неке извесне особине, које су нам по где што повољне, а по где што немиле. Анализа има да нам покаже каква тела страна садржи нека вода, па да према томе шкодљиве делове удалимо, ако је могуће, а потребне опет вештачки додамо; или најзад анализа ће нам показати, да ли можемо неку воду за неку извесну цељ унотребити. Ја ћу овде да пропратим у кратко воду у њеном путу, изложићу нромене, које вода том приликом наићи може, а тако исто ћемо разгледати и то, од каквог је утидаја та промена воде на практичну употребу њену. Утицајем сунчане топлоте испарава велика количина воде са огромне површине морске; на тај начин вода се диже у висину у виду паре, одакле је ветрови на све стране континента разносе. Кад се неки слој атмосФере , који је овако влагом засићен, буди којим случајем охлади, згусне се водена пара, што је у њему, у виду облака, која после пада на земљу као киша, ако је температура ваздуха над 0°, ако је пак нижа, долази нам као снег. Пролазећи киша кроз слојеве атмосФере, носи са собом сва она тела, на која у путу свом наиђе. Према овоме кишна вода има у себи прво атмосФерског ваздуха, т. ј. азота, кисеоника, угљендиоксида и амонијачних соли. У ваздуху има увек и неких сталних тела, која као ситан прах пливају, па и њих киша собом носи; тако у кишннци су доказане соли: калијума, натријума и магнезијума. Осим овога у ваздуху се находе и неки сићани организми и споре, па ће и њих бити увек у кишној води; отуда долази што се кишна вода квари, кад се устоји, јер се ови организми развијају, кад је температура мало већа. Кад киша на земљу падне, пролази кроз скважљиве