Otadžbina

138 КОСМЕТИЦИ је добида главобољу и још једну опасну болест у својим последицама, која је трајала више од три месеца." Др. Омон такође наводи за пример две девојке, код којих су због истог прашка наступили појави наркотизма, које је требадо лечити дуго времена. За прашак од пиринча Е. Жам ово вели: ,Тај прашак чинп кожу меком и свежом, а у исто време упија у себе влагу с коже. Само је незгода што у њему често има: штирка, тадка, адабастра, креде, бизмута и т. д. и то често у таквој кодичиии да се прашак од пиринча са свим губи. То је још горе у прашку, названом „цвет од пиринча", где обично пиринча никако и нема, већ је са свим замењен магнезијом. „Ако Фабриканти какво опасније нодметање не чине, ово се може трпити, јер су поменута тела такође невина; и са таквом смесом боље се постигне цељ, него са самим прашком. Од прашка се тражи да учини кожу бељом и финијом , а чист прашак тако се сдабо држи, да га само додир потресеног ваздуха и додир одела са свим скине; на против поменута смеса може да се држи на лицу цело вече." На несрећу многи Фабрикаити мећу у нрашак и разне стежуће ствари (стипсу, боракс) или отровне, као бели плајваз, а те су шкодљиве. Због тога, а и с гледишта економије многе жене у Београду праве саме прашак од пиринча. Квасе пиринач по неколико дана у води, мењајући сваки дан воду, па кад пиринач добро побели, осуше га и изгњече, и добију прашак, који просеју кроз фино сито , да буде што финији. У новије време довиле су се жене и поменутој незгоди чистога прашка на тај начин, што се прво намажу по лицу каквом машћу (иомадом) па онда мету прашак, те се тако за маст залепи и добро држи. Но да ли у таквој прилици прашак од пиринча не ће бити раван белилу, што се тиче уплива на саму кожу? Неке жене иочињу да мисле, да је дејство заиста исто. Закључак. Чини ми се, да сам спомепуо, што је најважније међу косметицима. Да пустим сад нека пресуду изрекну о њима Мера и Делаи: „Сва та срества, у место да прибаве трајашну корист, повлаче за собом незгоде веће од оних, против којнх су употребљавана. Кожа, у место да буде еластична и њежна постаие оштра, сува и збрчкана; крин и ружица устуие место оловној (модрој) боји; карминске уснице постану модре и т. д. Незгоде су од њих кашто још и веће, јер у таквим саставима има понегда и шкодл>ивих ствари: танине, олова, бизмута, живе, па и сичана. Због тога је радња коже поремећена. Кожне болести нагло су збијене, сушећим брашном или гипсом, дају повода другим горим болестима, заптивању, очобољи, току пљувачке, и т. п.