Otadžbina

144

ГЛАС маџдрског ИГофЕСОРА 0 СГБИЈИ

ског геолошког друштва у Пешти један занимљив извештај о свом посдедњем путовању кроз Србију. Ж ако је овај путник поставио себи задатак, да Србију пре свега у геолошком обзиру испита, то опет није заборавио да промотри земљу како с етнограФСког тако исто и географског гдедишта. У геограФском погледу он сматра Србију као саставни део Угарске и то с нарочитим обзиром на љезин вулканички састав, јер је такав исти и у јужној Угарској и само је Дунавом пресечеи. ИроФесор Сабо вели, да није нашао у Србији таквих предела, који би својим положајем и лепотом природе иутника до удивљења довести могли; он призиаје да су истина и код нас лепи предели, али да је та њина лепота тек средња! Он вели даље, да у Србију не иду они, који желе оријент проучавати, јер је прави оријент од Србије још далеко удаљеж, мозкда је толико удаљен, колико и прави окцидент! ТПта је хтео господин проФесор с овим да каже није тешко погодити. Он је хтео с једне стране нас да понизи, а с друге Маџаре да подигне! Оријенталски начин живота налазиоје КаIIиц увек скоро одмах чим је преко границе српске прешао, и ои је у свом путовању имао врло често прилику да чини сравњења између Србије и пограничних јој предела. Маџарски проФесор удаљава нас од истока но у исто време одриче нам западњачку образованост. Еад је учинио такву примедбу, он је заборавио, да смо се ми тек пре пола века од Турака ослободпли и да тек од 30—40 година на културном нољу радимо, и то као мален народ немамо на расположењу оних срестава, која имају већи народи. Ми бар не кријемо наше стање, нрема сваком страном путиику наша је влада предусретљива, њему се не чине никакве нрепреке, шта више, што је земљу нропутовао и наше друштвене одношаје проучио, сваки тај путник добија, ако само зажелп, и сгатистичка дата о свему што се нашег јавног живота тиче ; и то су дата званична, истинита! На част служи нашој статистици, да је увек показивала праве, а не фингиране бројеве, и ако је по негде тачност ових бројева сумњива, томе није крива званична статистика, кривица је до извешћа, из којих се статистички материјал црпи, а за нетачност тих извешћа дужни су да одговарају органи, којн њих састављају и надлежном месту подносе. Вредно, а и занимљиво би било, да се званичне статистике оближњих нам држава, Маџарске и Румуније, у овом иогледу сравне с нашом статистиком, па би се брзо увидело да се ту много штошта умеће и подмеће што је од истине здраво удаљено. —