Otadžbina

146 ГЛА.С МАЏЛРСКОГ ПРОфЕСОРА 0 СРБИЈИ Србијс, у Босни и на послетку у Србији, но овде је чнст само у западним окрузима од прилике до реке Мораве, од ове пак границе источно све је више са бугарским и румунским становништвом помешан. Чисто српско нлеме, вели проФесор , оддикује се високим ц витким стасом, правидним лидем снажном и умереном нриродом, трезвеношћу и гостољубивошћу, које јако у очи нада; не пријања пак радо за рад, са чега и у благостању не нанредује. У Србијн српско је племе вдадајуће, из њега узимају се чиновници и у опште-сви Фактори јавног живота. Српски је језик званичан у државној и општпнској управи и у основној школи без нкаквог обзира на друге народности. 0 Бугарима пише г. Сабо овако : Бугарски је народ од чести само порекла сдовенског, на с тога се од суседних Срба у многоме разликује. Ова разлика појављује се већ у језику оба плсмена, јер то нпсу дијалекти једцога језика, то су два разна нремда у неколико сродна језика. Бугарин је омањег и дежмекастог стаса, у лицу разликује се много од Србина, (а то је слество измешања Бугара, који су Финско-т&тарског порекла — са старим словенским становницима). Бугари су веома раденп и приљежни, они су скромни у уживању, избегавају раскош једино за то, да нмање своје увећају. Они чврсто чувају сиој^ народност и нерадо се жене и удају са Србима. У Србији живи око 100.000 Бугара. Па по што у Србији никаква друга народпост осим српске законом припозната није, за то не могу имати Бугари ни школа, и не смеду се ни својим језиком у званичним делима служити. Бумуна , вели г. Сабо, има у Србији око 175.000, онп су такође као и Бугари у источним крајевима Србије настањепи. Како свуда тако и овде разликују се они од својих суседа друге народности правилнијим и лепшим цртама у лицу. Српски су Гумуни приљежни, радени и штедљиви; они се тврдо држе њихове народне ношње "и језика. Румуни имају сразмерно још један пут толико школа и цркава колико имају Срби. По плану од српске владе прописаном подигле су румунске општине школе о свом трошку, али у њима учи се њина младеж искључиво само српским језиком, шта више деци је забрањено, да у школи румунски говоре. (!) Учитељи ових основпих школа, свештеници и чиновници без изузетка Срби су, оии не говоре румунскн језик, као што опет ни ђаци, ни општинари ни остало. становништво не говори српским језиком. Л.ако се да преставити до каквих резултата могу под оваквим околностима доснети наука,