Otadžbina

ГЛЛС МаЏАРСКОГ ПРОфЕСОРА 0 СРВИЈИ

14&

0'40°/ о мање но што смо мн узели. Према овом проценту мпожења било би на крају 1874 године : Срба 1,174.453 душе Румуна 141.320 „ Цигана 29.642 „ Странаца 6.429 , Свега 1,351.844 душе Овај број има много већу вероватност за се, јер кад узмемо број становника на крају 1872 године који је г. Јакшић израчупао на 1,325.437 1 то онда излази , да је број становника за 1873 и 1874 годипу увећан са 26.407 душа. Долази дакде на једну годину 13.204. На послетку кад узмемо још и то у обзир, да је г. Јак. шић у мало пре споменутом делу назначио број становника: за 1870 год. са 1,306.634 , 1871 , , 1,319.283 „ 1872 „ „ 1,325.437 то налазимо, да је број становника увећан од 1870—71 год. са 12.649 душа, а „ 1871-72 „ „ 6.154 „ По нашем пак рачуну долази за две године, 1873 и 1874,26.407 вишка, т. ј. 13.204 на једну годину, дакле више но што је било у годинама 1871 и 1872. Не налазимо :;а потребно дуже говорити о овоме с тога, што ће иопис људства, који се сад довршује, најбоље показати, колики Је бро.ј становпика био у Србији на крају 1874 год. Овим разлагањем хтели смо само показати, да су бројеви маџарског проФесора нретераии што се тиче Румуна и Цигана; а одиосно Бугара Са ским су неистинити. Од целог становништва у Србији долази на Србе 87 процента а ие 75, као што је проФесор Сабо израчунао. Посматрајући економно стање наше отаџбине, г. Сабо вели, да у Србији индустрије никако нема, па и сама домаћа индустрија налази се на врло ниском ступњу. Народ се готово нскључиво занима земљорадњом и сточарством , ио и ове се економне грање у врло неразвијеном стању налазе. (Свршиће се.) ^огољуб јЈовановић

1 Види. Већт шк1 'УУадпег, Веуо1кегип§ с1ег ЕгЈе II 8. 32.